Arhiva

Skulpture od sabijenog vazduha

Marija Banković | 20. septembar 2023 | 01:00
Skulpture od sabijenog vazduha
Jednom je muzičar Elvis Kostelo rekao: „Pričati o muzici je isto što i plesati uz arhitekturu“. I mislio je na uzaludnost čina, naravno. Ali nije mali broj onih koji upravo ples uz ne-muziku smatraju umetnošću. I zato ovde, sada, pričamo o novoj muzici... Šta god neko imao da kaže na tu temu, uglavnom se svi slažu – nije lako. Nova muzika danas, veoma grubo rečeno, znači sve ono što nije zvučni mainstream, nešto nerazumljivo i disharmonično, kažu u prolazu neupućeni - sloboda i inovacija, kažu umetnici nove muzike. Namerno kažemo umetnici, jer će se ispostaviti da su novi muzičari, i stvaraoci i slušaoci, bliži filozofiji i umetnosti negoli industriji zabave ili konvencijama klasike. „Kada smo pokrenuli Ring Ring festival 1996. godine sva ta odredišta bila su suviše uska za ono što smo mi hteli da predstavimo”, kaže Bojan Đorđević, direktor ovog festivala koji počinje sledeće nedelje. „Novom muzikom može se smatrati savremena eksperimentalna muzika, fri džez, moderni džez, avangardni rok, elektro-akustična muzika, kao i sve popularnija world music”. INOVACIJA I opet, oprez! Koliko god istraživanje i inovacija zvučali savremeno, uz prizvuk moderne tehnike za proizvodnju zvuka, slučaj nove muzike izmiče i odatle. Početak 20. veka obeležili su kubizam i dadaizam, Dišan i Šenberg. Svet je morao sebe ponovo da izmisli posle užasa Prvog svetskog rata i način stvaranja i posmatranja bio je promenjen zauvek. Kandinski je smatrao da svaka boja ima svoj zvuk. Ruska avangarda iscrtavala je oblike po filmskoj traci koji su potom propušteni kroz specijalni projektor proizvodili zvuk. Kamen je bačen u vodu i više nije bilo povratka. Pedesetih prošlog veka Kšištof Penderecki, poljski virtuoz klasične muzike okrenuo se eksperimentu sa elektronikom i buntovništvu protiv mentalne okupacije. Kompleksnost i jednostavnost, uticaji i refleksije, lična upletenost, prošlost i sadašnjost, neophodnost i slučajnost, izgovorena reč kao muzika, lična sudbina iza ljudskog glasa, film kao cantus firmus - obratite pažnju na ove smernice ako se sada odlučite da uživate u novoj muzici. Jedna od kompleksnijih pojava na novo-muzičkoj sceni današnjice, Tibor Szemzo o svojoj muzici je rekao: “Veoma mnogo toga čini muziku koju stvaram, a moja sposobnost da je objasnim rečima je ograničena“. On komponuje od zvuka, tišine, izgovorene reči, skulpture, filozofije i filmskog kadra. Tractatus je jedno od njegovih dela. Tu Vitgenštajnove misli izgovorene na različitim jezicima, od strane raznih izvođača jedva čujno uplovljavaju u hipnotičku liniju basa. “Priča o Vitgenštajnovim Traktatusima počela je pre 21 godinu. Tada sam prvi put izgovorenu reč tretirao kao muziku. Kompozicija raste i menja se od tada, a ono što ću uskoro izvesti u Beogradu biće posveta svim kolegama koji su me podržavali svojim glasovima“, kaže Szemzo za NIN. INTERMEDIJALNOST Odlika savremene muzike i jeste intermedijalnost, što znači da sve može biti muzika, kaže na ovo Svetlana Maraš, naša umetnica koja se bavi sound art-om: “Čitavo okruženje ima potencijal da postane muzički sadržaj. Kada je tehnologija ušla u muziku stvoren je svet eksperimentalne muzike. Eksperimenti su gotovo prerasli u tehnike muziciranja, posebno poslednjih dvadesetak godina. Pure data je kreiranje softverskog programa za interaktivno izvođenje muzike, a live coding je stvaranje takvog programa direktno na sceni. Islanđanin Tor Magnuson je pravi čarobnjak tog procesa, dok je NJujorčanin Tristan Perič spojio jednobitnu muziku programiranu na čipu sa živim ansamblom”. Za to vreme kod nas je postojao Šalter, doduše, kao radionica eksperimentalne muzike u beogradskom SKC-u. Svetlana je, sa kolegama - entuzijastima uspela da izvede Pendulum music Stiva Rajha iz 60-ih prošlog veka, ali i da napravi sopstveni inovativni remiks ovog dela: “Phasing u muzici znači izvođenje iste melodije u različito vreme u nekoliko glasova, a Rajh je to zamislio kao klatno - pendulum mikrofona na plafonu iznad zvučnika. NJišući se tako iznad zvučnika u različita vremena oni stvaraju feedback, gomilu odjeka. Rezultat toga je veoma kompleksna i zanimljiva muzička situacija. Ja sam umesto zvučnika upotrebila laptop, a umesto mikrofona wiimote, kontrolere za igrice, koji su prelazeći iznad laptopa stvarali glič - nepravilan zvuk. Smatram veoma značajnim to što smo uspeli da ga izvedemo u Srbiji”. “Volim da razmišljam o tome kao o skulpturama od sabijenog vazduha”, opisaće nam svoj osećaj muzike koju stvara Georg Visel, nemački saksofonista, koji stiže na Ring Ring. “Kako zvučni talasi nisu ništa drugo do treptaji vazdušnog pritiska koji pogađaju uši, ja kao umetnik akustike imam zadatak da oblikujem taj materijal.” Georg kaže još da rad u duetu ili u grupi sliči na saobraćaj u Bejrutu. Tu nema striktnih pravila, moraš da donosiš jasne odluke, da reaguješ na vreme, da budeš prilagodljiv i brz. I uspećeš! Senegalski hip-hop Slikovit primer nove muzike bila bi američka grupa Bejrut koja u ritmu sporog tanga izvodi melodiju Kad sam bio mlađan lovac ja. „Senegalski hip-hoperi potpadaju pod taj trend“, kaže Bojan Đorđević, „ali ih u domovini smatraju kopijom angloameričke muzike. A baš me zanima da li na Javi ili Sumatri gledaju na Red Hot Čili Pepers kao na world music samo zato što dolaze iz sveta. Sve su to neka zapadnjačka gledišta žanrovskog određenja, koja i mi usvajamo”, kaže Bojan Đorđević.