Iz toga proiz(i)lazi...

Tako su sledećeg dana napisali i novinari, svi redom. Asante, međutim, nije Francuz nego Amerikanac, a u engleskom se Armand izgovara Armand, kao što lepo piše u rečniku Tvrtka Prćića. Hoće li neko do premijere uspeti da to objasni producentima i distributerima? Iz Podgorice, inž. Dragan Perišić mi piše: „Žali mi se jedan student Ekonomskog fakulteta kako je njega i njegove kolege prekorila profesorica iz Beograda koja drži nastavu u Podgorici. Kaže ona da se ovdje na sve strane čuje proizilaziti, što je nepravilno: treba proizlaziti, jer kažemo izlaziti a ne izilaziti. Ja sam, ipak, i u više beogradskih tekstova naišao na glagol proizilaziti, pa mislim da to nije osobenost samo Crne Gore...“ I mnogi lektori rezonuju kao spomenuta profesorka, ali nisu u pravu. Glagoli od prefiksa i osnove glagola ići grade nesvršeni vid pomoću glagola laziti: ući – ulaziti, doći – dolaziti, preći – prelaziti itd. Po tome bi od s-ići bilo slaziti, od ob-ići – oblaziti. Takvi glagoli postoje, sa dosta primera u književnosti, ali u današnjem jeziku oni su pozajmili „i“ od svršenog glagola, pa kažemo silaziti i obilaziti. Kod glagola izići (izaći) desilo se suprotno: izilaziti se može naći u starijem jeziku, a danas je uobičajeno izlaziti. Neki glagoli postoje samo sa „i“, kao nadilaziti, nailaziti, razilaziti se, prevazilaziti. Zaključak: umetnuto „i“ nije nikakva greška, dakle može i proizlaziti i proizilaziti. U Crnoj Gori kao i u Srbiji.