Nedeljne informatičke novosti

Morzeova azbuka Zamislite telefon koji nema nikakvu tastaturu, na kome ne morate da jurite slova i klikćete četiri puta samo da biste napisali jedno “z”. Zamislite da vaš telefon ima samo dva tastera, jedan sa crtom, a drugi sa tačkom, pomoću kojih, brzinom munje, možete da napišete šta god hoćete na bilo kom jeziku. Upravo ovaj koncept dopao se Guglu i u samom startu izazvao polemike. Sve se zasniva na Morzeovom pismu. Već treći vek njegova azbuka služi za prenos poruka na daljinu. Svako slovo je zamenjeno signalom koji se sastoji od kratkih i dugih zvučnih ili svetlosnih signala. Prvi se beleži kao tačka, a drugi kao crta. Da li će klasične tastature otići u istoriju, niko ne zna, ali kako radi “Gmail Tap” za Android telefone možete da pogledate na Jutjubu pod imenom “A word about Gmail Tap”. Nabijanje telefonskog računa Lažne aplikacije Instagrama šire se preko Androida i nabijaju telefonske račune tako što odmah po instaliranju automatski u pozadini počinju da šalju SMS-ove na posebno tarifirane brojeve. Antivirusna kompanija “Sophos” je otkrila da se ova lažna aplikacija distribuira preko ruskog veb-sajta koji za sebe tvrdi i obmanjuje korisnike da je službena veb-stranica. Inače, Instagram je osnovan 2010. godine kao besplatni servis za razmenu fotografija, ima 50 miliona korisnika širom sveta, a nedavno ga je kupio Fejsbuk za milijardu dolara. Vlasnici pametnih telefona izlažu se sigurnom riziku da im računi odlete u nebo, ako ovu aplikaciju skidaju s neproverenih lokacija, pa se preporučuje preuzimanje sa službenih. Kompanija “Trend Micro”, koja se takođe bavi internet bezbednošću, samo za poslednja tri meseca otkrila je više od 5.000 zloćudnih Android aplikacija. I iz ove kompanije preporučuju oprez i savetuju da “svako dobro razmisli pre nego što dozvoli pristup svojim podacima preko neko privlačne aplikacije”. Odlična igrica Edukativna i zabavna igra “Cube” može besplatno da se igra na playmapscube.com. Cilj je u što kraćem vremenu sprovesti lopticu kroz lavirint realnih ulica i kuća u svetskim metropolama do zgrade koja je specifična za izabrani grad u kome se “igrate”. “Cube” je deo “Chrome” eksperimenta i napravljena ja ne bazi Guglovih mapa. Kraj silicijumske ere Čuveno predviđanje Gordona Mura iz 1965. godine, da će se broj tranzistora koji će moći da se smeste na silicijumski čip udvostručavati svake godine, pokazalo se ispravnim, doduše s izmenom, tako što umesto broja tranzistora govori o udvostručavanju performansi. Međutim, kad se dimenzije silicijumskih tranzistora spuste ispod pet nanometara, tranzistori će postati beskorisni zbog pregrevanja i curenja elektrona, smatra Kaku. Intel zato poboljšava performanse na druge načine, tako što koristi procesore s više jezgra i tranzistore s trodimenzionim gejtom koje ugrađuje u svoje najnovije procesore serije Ajvi bridž, ali i to ima svoje granice kad je u pitanju silicijum. Jedan od novih puteva jesu kvantni računari, ali Kaku je tu tehnologiju odbacio kao beznadežno nezrelu, rekavši da će se prvi pravi kvantni računari pojaviti tek krajem ovog veka. Po njegovom mišljenju, mnogo izgledniji kandidati su molekularni računari, s dodatnim optičkim čipovima kao podrškom. Mičio Kaku je priznati futurolog i njegove ideje zaslužuju poštovanje, mada će mu istraživači iz oblasti kvantnog računarstva zakerati na račun vremenskog okvira koji im je ponudio u svom predviđanju. Prestanak važenja Murovog zakona je neminovan i mnogima će biti žao kad se to desi, a pogotovo Intelu koji je na njemu izgradio moćnu marketinšku poruku. S njegovim gašenjem ugasiće se i jedna prilično duga tradicija da se učesnici Intelovog foruma međusobno klade koliko će vremena proći pre nego što govornik u uvodnom plenarnom izlaganju pomene Murovo predviđanje. Deskriptivna kamera Da na širokom polju fotografisanja nije sve već izmišljeno, dokazuju DŽon Kraford i Mat Ričardson. Prvi je spojio sliku iz vazduha i sićušna, naga ljudska tela, poigravajući se licemernim stavovima o golotinji, a drugi je konstruisao novi fotoaparat, s bizarnom idejom da „posle klika“ umesto slike izađe tekst. Deskriptivna kamera, naziv je gadžeta koji menja koncept fotografije, tako što umesto „zapisa svetlom“, nudi tekstualni ispis. Inovator Mat Ričardson, kaže da kada stisnete okidač „deskriptivne kamere“, ona šalje fotografiju u „Amazons Mechanical Turk” na “razvijanje”, odakle, umesto slike, stiže kratak opis snimljenog. Aparat, naime, poput polaroida izbacuje tekst umesto fotografije. I dok jedni tvrde da je ova sprava samo još jedna besmislena i nepotrebna stvar na svetu, aparat ima sve više pristalica koji kažu da je zabavan, jer daje drugi i neočekivani pogled na uslikano. Isto važi i za golotinju na vazušnim slikama Kraforda, koje kritičari vide i kao podsmeh puritancima koji “tolerišu golotinju ukoliko je dovoljno udaljena od promatrača” s ciničnim pitanjem “koliko sitne moraju biti `zabranjne zone` na akt-slici da bi bila objavljena”.