Naučno kaskanje za svetom

Iako je Srbija u nauci i obrazovanju uvek zaostajala za ostatkom Balkana, posledice izolacije poslednjih 20 godina, što samoizabrane, što nametnute sankcijama, mogu se meriti samo sa mitologizovanim petovekovnim „turskim jarmom“. Vreme se naime ubrzalo, posebno ako govorimo o napretku nauke i tehnologije, tako da ne mislim da preterujem ako kažem da se za poslednjih 20 godina u svetu više promenilo nego za pet stoleća dok je Srbija bila „pod Turcima“. Zato je i moguće da su danas univerziteti u Turskoj po svim pokazateljima daleko ispred srpskih. Više od decenije je Srbija pod Miloševićem ratovala protiv sveta, a na svoju štetu. Najteže su pogođene upravo generacije koje su tada školovane. Nažalost, izolacija se nastavlja, što zbog nerazumevanja i otpora akademskim integracijama i reformama što zbog sporosti procesa evropskih integracija, pa gube i oni koji sada stasaju. Svaka godina bez pristupa evropskim fondovima predstavlja nenadoknadiv gubitak. U Evropi svake godine na stotine hiljada mladih studiraju u inostranstvu u okviru Erazmus programa. Erazmus razmenjuje i nastavnike i istraživače. Ali Srbija još nije u igri. U međunarodnim projektima, na konferencijama i programima usavršavanja gotovo da nema akademaca iz Srbije. Odgovornost političkih elita je neosporna. Manje se pominje odgovornost same akademske javnosti, Akademije nauka, instituta, univerziteta. Godinama se Piza, Bolonja, rejtinzi i tabele tretiraju kao atak sa strane. Brane se privilegije, status kvo i akademska učmalost i samozaljubljenost. Mediji, koji su tokom proteklog perioda prošli kroz sličnu situaciju, takođe ne shvataju dramatičnost situacije i retko alarmiraju javnost o srpskom obrazovnom i naučnom kaskanju za svetom. Ipak, u poslednjih nekoliko godina evidentan je pomak na zvaničnom nivou, pa sam čak prvi put bio angažovan i konsultovan od Ministarstva nauke i tehnologije.