Poslednja žurka na Titaniku

Uz ministarstva „sile“ i diplomatije, mesto ministra finansija imalo je uvek nešto veću „specifičnu težinu“ u odnosu na druge resore prilikom sastavljanja svih dosadašnjih vlada u Srbiji. Po pravilu je Ministarstvo finansija vredelo više od nekih drugih, jer vlada uverenje da su poluge moći kod onoga ko kontroliše tokove novca. Uostalom, ako ništa drugo, u Srbiji se, uz „blagoslov“ ministra finansija, iz budžeta raspoređuje praktično svaki četvrti dinar BDP-a. Sve su prilike da će se i ovoga puta voditi žestoka bitka za „prvog blagajnika“, iako će zbog hroničnog manjka u državnoj kasi, to biti najužarenija fotelja u Nemanjinoj 11. Mnogo je argumenata koji to potvrđuju. Stanje u javnim finansijama odavno nije bilo gore, a velike su šanse da će se negativni trendovi nastaviti. Uostalom, najnovija procena EBRD je da će ove godine od svih zemalja regiona Srbija imati najnižu stopu rasta BDP-a od samo 0,1 odsto, a u prva tri meseca i zvanična statistika je registrovala njegov pad za 1,3 odsto. Ekonomski institut iz Beča svrstao je Srbiju u „zemlje u začaranom krugu“, sa prognozom da će u naredne dve godine imati najsporiji tempo privrednog rasta. Pri tome ove godine rasta neće ni biti, naredne godine BDP bi trebalo da se poveća za samo jedan, a 2014. dva odsto. „Mršavo“ i neodrživo, pogotovo u paketu sa procenom Bečkog instituta da će svo to vreme Srbija imati najvišu inflaciju u regionu i jednu od najviših u Evropi. Takve prognoze podudaraju se i sa upozorenjima ovdašnjih ekonomista da preteranom potrošnjom, baziranom na ubrzanom zaduživanju, država samo doliva ulje na žarišta inflacije, koja nikada nisu do kraja ugašena. MINUSI I dok traju dogovori o novoj vladi, NIN je pokušao da podvuče crtu i napravi inventar, koji nedvosmisleno pokazuje brojne „rupe“ koje će nova vlada morati da krpi. S obzirom na ono što se i spolja vidi, ni u ludilu ne bih prihvatio mesto novog ministra finansija, iskren je jedan od sagovornika NIN-a. On misli da bi bilo bolje da na to mesto dođe jaka politička ličnost, jer bez „zaleđine“ niko neće moći da se odupre brojnim pritiscima i zahtevima da se troši više nego što se realno može. Uostalom, od rekonstrukcije odlazeće vlade, od početka marta prošle do kraja marta ove godine, manjak u državnoj kasi popeo se na čak 163 milijarde dinara! U tom periodu ministar finansija bio je Mirko Cvetković, koji je kao premijer mogao bar donekle da ublaži pritiske ostalih ministara da se još više troši. Za tih 13 meseci, dakle, napravljen je četiri puta veći deficit nego u čitavoj 2008. Uz to, u aprilu je za normalno finansiranje države svakog dana nedostajalo pola milijarde dinara i taj novac se obezbeđuje stalnim dodatnim zaduživanjem. Zato i ne čudi što je javni dug sa 8,78 milijardi evra, koliko je iznosio početkom 2009. povećan na 14,62 milijarde evra. REZERVE Istovremeno, od početka ove godine devizne rezerve smanjene su za čak 1,8 milijardi evra. Na kraju prošle godine bile su 12,058 milijardi, do aprila su pale na 11,073 milijarde evra, a početkom maja na 10,387 milijardi evra. Ubrzano krckanje deviznih rezervi logična je posledica i pada izvoza uz istovremeni rast uvoza, zbog čega se spoljnotrgovinski deficit u prva tri meseca povećao na 1,6 milijardi evra, a deficit na tekućem računu platnog bilansa 1,16 milijardi evra. Dodatno brine što je deficit u platnom bilansu porastao na nepodnošljivih 16,9 odsto, a u protekle tri godine kretao se u rasponu od 7,2 do 9,5 odsto BDP-a. Iako su usta svih političara tokom kampanje bila puna stranih investicija, ove godine slavine su skoro presušile. Do kraja marta NBS je u rubriku u koju beleži direktne investicije upisala minus od 371,6 miliona evra. Toliko je više novca iz Srbije izašlo, nego što je u zemlju ušlo. Iako je tome presudno kumovao otkup akcija Telekoma Srbije od grčkog OTE-a, lane je u istom periodu priliv bio 306,6 miliona evra. Istovremeno, portfolio investicije su pre godinu dana bile sedam puta veće, 520 prema ovogodišnjih 76 miliona evra. Naglašavajući da je u poslednjih desetak godina propuštena prilika da se pokrene i izgradi mnogo toga što bi na trajnoj osnovi podržalo privredni razvoj, profesor LJubomir Madžar konstatuje da su sada te finansijske mogućnosti presahle, pa mnoge korisne i potrebne poduhvate ne bismo mogli da finansiramo čak i kad bismo imali valjane projekte. A nemamo ih, kaže on uz opasku da je ceo sistem bio u znaku nuđenja kratkoročnih koristi po cenu pogubnih budućih gubitaka i troškova. A ta budućnost se, za neobaveštene donekle neočekivano i surovo, uveliko već prelila u sadašnjost. „Od promene ili delimične modifikacije vlasti ne treba ništa očekivati. U procesu privatizacije prodat je gro onoga što je ikome moglo da se teslimi, za ovo što je ostalo mnogo je manji interes kod potencijalnih kupaca nego što je bio za ono što je privatizovano, u spoljnom zaduživanju došlo se do nivoa na kome će sve teže i teže biti da se nađu novi kreditori, a nekih novih dodatnih izvora u odnosu na našu tek simboličnu domaću štednju nema ni na onom najudaljenijem obzorju. Dok je bilo spoljnih priliva, nisu korišćeni za podsticanje razvoja nego su mahom kanalisani u tekuću potrošnju. Kuću smo prodali pa tim novcem isfinansirali jedno uzbudljivo letovanje na Havajima. Sad smo se vratili i konstatujemo da nema ni kuće ni novca“, slikovit je Madžar. HENDIKEPI Božidar Cerović, profesor Ekonomskog fakulteta očekuje od nove vlade da smanji potrošnju, ali i poveća prihode budžeta. A upravo je to, kaže, druga, tamna strana medalje, koja negativno utiče na već smanjenu proizvodnju. „Zato ne postoje izgledi za brz i lak oporavak. Tim pre što rast, ne samo u ovoj, već ni u nekoliko narednih godina, ne očekuju ni naši glavni spoljnotrgovinski partneri“, ističe Cerović, uz podsećanje da za užasnu ekonomsku situaciju nije kriva samo prethodna, već i sve vlade pre nje, jer su reforme zaustavljene još 2003. Srbija je očito osuđena na koalicione vlade, a one su, kaže Madžar, beznadno neefikasne i ne mogu da vode razumno delotvornu ekonomsku politiku. Ti sistemski hendikepi su toliki da je pitanje sastava vlade na samoj ivici beznačajnosti, smatra on. S tim u vezi ostaje nejasno kako će takva vlada privući više stranih investicija, što je za Cerovića osnov za bilo kakav napredak. „To je rebus koji će nova vlada morati da reši u naredne dve godine“, kaže Cerović. Sve u svemu, bez dobrog i odlučnog „kapetana“ i uigrane „posade“ srpski Titanik bi definitivno mogao da potone. A ako se to desi niko se neće sećati koju je pesmu orkestar na palubi svirao dok je brod tonuo. Javni dug probio okvir Ministarstvo finansija poslednjih meseci prestalo je da objavljuje udeo javnog duga u BDP-u, ali računica NIN-a pokazuje da je on probio zakonom dozvoljenu granicu od 45 odsto. Trenutno je javni dug (14,62 milijarde evra) 46,9 odsto BDP-a (31,14 milijardi evra) za 2011. Ako se pođe od procene NBS da je BDP u prva tri meseca ove godine bio 6,86 milijardi evra i ako i u preostala tri kvartala bude toliki, udeo javnog duga bi se do kraja 2012. bez i jednog evra novog zaduženja popeo na čak 53 odsto. I u najidealnijem scenariju, da se ostvare procene Ministarstva finansija i BDP u 2012. dostigne 3.550,8 milijardi dinara, udeo javnog duga (trenutno je 1.627,8 milijardi dinara) bio bi 45,8 odsto. Pre se, međutim, može očekivati da će BDP biti manji, jer je tako bilo uvek do sada. Nedavno je zvanična statistika naknadno korigovala i BDP za 2011. sa 3.358,8 (procena Ministarstva finansija) na 3.110,9 milijardi dinara, čime se automatski povećava i udeo javnog duga.