Linkuj kao što govoriš

Raznovrsni fontovi srpske ćirilice, programi koji podržavaju obradu ćiriličkog teksta, programi za preslovljavanje, te činjenica da je prošle godine Srbija postala druga zemlja koja je dobila svoj ćirilički internet- domen, govore o tome kako se srpska ćirilica i te kako izvukla iz zapećka. Pre godinu dana osnovan je i Muzej jezika i pisma u Tršiću, jedan od retkih muzeja nematerijalne baštine Srbije. Prikazuje on srpski jezik „od pera do kompjutera“, a trenutna postavka govori o razvoju i promenama pisma kod Srba. Nisu dakle ćirilici potrebni dalji lamenti, već bolja promocija i, pre svega, jasna kulturna politika. Pisali su Stari Sloveni najpre glagoljicom, a zatim i ćirilicom, nešto mlađim pismom, ali je funkcionalnija ćirilica kod Srba glagoljicu brzo potisnula. I ne smo to. Negde u 12. veku, izdvojila se od drugih posebna - srpska ćirilica, obeležena prevashodno jedinstvenim slovom đerv, pretečom današnjih slova ć i đ. Prošla je od tada kroz razne faze, imala sjajne uzlete i padove, a poslednjih godina naročito bila zloupotrebljavana, zapostavljena, odbacivana... - Položaj ćirilice u Srbiji se znatno popravio od kada je propisano da je u službenoj upotrebi obavezno ćiriličko pismo. Natpisi na javnim ustanovama, službena prepiska i dokumentacija, uplatnice, pokazuju da je ćirilica naše pismo. Tome doprinose i izdavačke kuće koje svoje knjige štampaju ćirilicom, kao što su Zavod za izdavanje udžbenika, Srpska književna zadruga, Službeni glasnik, Kreativni centar. Udžbenici za osnovne škole su takođe štampani ćirilicom, a bukvarska pisma Stjepana Filekija i Slobodana Miladinova služe osnovcima kao uzor za pisanje – objašnjava Olivera Stojadinović, profesorka Pisma na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Zanimljivo je i to, primećuje ona, da su gotovo sve političke partije (u Beogradu je jedini izuzetak bio LDP) za ovogodišnju izbornu kampanju pripremile reklamni materijal na ćirilici, dok je pre četiri godine preovladavala latinica. Ističu jedni blagodeti tradicionalnog srpskog pisma: ćirilica je deo kulturnog identiteta i u njoj svakom slovu odgovara poseban glas i nema digrafa kao latinica. Dok joj, sa druge strane, mnogi zameraju neekonomičnost. Tekst kucan ćirilicom zauzima nešto više mesta nego kada je složen latinicom, jer u latinici postoji više uzanih slova sa jednim stubom, a u ćirilici su slova četvrtastija, imaju dva, pa i tri stuba, u proseku su šira. Minulih godina pak glavni njen problem bio je nepostojanje u svetu kompjutera, u vremenu kada slova žive prevashodno kroz fontove. Trebalo je napraviti fontove domaće proizvodnje, dobre jezičke programe koji sadrže ćirilicu i čine njeno korišćenje lakšim i pristupačnijim. - Po­sled­njih go­di­na u sve­tu se nu­di sve ve­ći broj mul­ti­lin­gval­nih pi­sa­ma. U retkima je pak za­stu­plje­na i srpska ći­ri­li­ca. Recimo, oblici kurzivnih slova g, d, p i t kakvi se nalaze u stranim fontovima nisu kod nas uobičajeni, a korišćenje naših kurzivnih oblika je veoma otežano. Zbog to­ga je va­žno da se do­ma­ćim ko­ri­sni­ci­ma sta­vi na ras­po­la­ga­nje što ve­ći izbor tipo­graf­skih ći­ri­li­ca ko­je su pro­jek­to­va­li naši auto­ri ta­ko da u pot­pu­no­sti od­go­va­ra­ju stan­dar­di­ma na­šeg pi­sma – napominje Olivera Stojanović. Stoga udruže­nje „Ti­po­me­tar“, čiji je jedan od osnivača i naša sagovornca, uporno izrađuje fon­to­ve koji se mo­gu ko­ri­sti­ti u svim me­di­ji­ma. Svi ti ćirilički fontovi su besplatni i do sada ih je sa sajta www.tipometar.org preuzelo nekoliko desetina hi­lja­da ljudi. Priređena je nedavno u galeriji Grafički kolektiv i izložba „Ćirilice na poklon“, na kojoj su prikazani pri­me­ri korišćenja ovih pisama, a ceo taj višegodišnji pro­je­kat je realizovan zahvaljujući Sekreta­ri­jatu za kul­tu­ru Skup­šti­ne gra­da Be­o­gra­da, Mi­ni­star­stvu ve­ra i di­ja­spo­re i Ministarstvu kulture. A da se od ćirilice može napraviti i koristan i dobar posao dokazuje Milorad Simić, dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, autor i finansijer brojnih programa i digitalnih projekata i vlasnik agencije Srbosof. Njegov softver za srpski jezik - Programski paket RAS omogućuje preciznu konverziju između ćiriličkog i latiničkog teksta, a tu je i korektor sa povelikom bazom od 2.300.000 oblika, koji obavlja pravopisno-daktilografsku proveru otkucanog teksta. Ovaj jedinstveni programski paket za profesionalnu obradu teksta i poslovnu prepisku omogućuje svima da, bez straha od grešaka, otkucaju poslovno pismo, naučni rad, knjigu, novinarski tekst... Zahvaljujući ovom paketu, priprema teksta je olakšana i ubrzana i 50 odsto. Prošle godine, pod sloganom „Linkuj kao što govoriš“, Srbija je postala druga zemlja (posle Rusije) kojoj je Internet korporacija za dodeljivanje imena i brojeva odobrila upotrebu ćiriličkog domena .srb na internetu, a prvi sajtovi sa ovim domenom registrovani su januara ove godine. Registar nacionalnog internet-domena Srbije (RNIDS) ističe posebnost .srb domena kao jedinog internet-domena na svetu u kojem se internet- adrese pišu onako kako se i izgovaraju. Do danas postoji preko 70.000 registrovanih .rs domena, a samo oko tri i po hiljade .srb domena. Jer ni tu ne ide baš sve glatko. Veliki problem predstavlja prevođenje na ćirilicu sajtova čija imena sadrže strana slova (q, w, x, y), a njihov broj nikako nije mali - 40 odsto među .rs domenima. Kako bi ćirilički domen zaživeo i kako bi ćirilica postala punopravno kompjutersko pismo, RNIDS je dao izuzetno povoljne cene za registraciju sajta u ćiriličkom domenu. Cena .srb domena tokom prve, šestomesečne faze, u kojoj pravo registracije imaju samo korisnici .rs domena, iznosiće jedan dinar. Oni će moći da registruju samo one .srb domene koji su u direktnoj vezi sa njihovim .rs domenima, a u sledeća tri meseca će moći da registruju i druge slobodne .srb domene. Za ostale cena .srb domena iznosiće 500 dinara. Nažalost, sve ovo znači veliki pomak za očuvanje ćirilice kao izuzetno važnog dela srpske kulturne baštine, ali ne i njenu dovoljnu zastupljenost u javnosti. U nazivima firmi i proizvoda, obeležavanju putnih pravaca, kao i u poslovnoj prepisci, ćiriličko pismo i dalje nije previše popularno. I to sve uprkos tome što mnogi stručnjaci naglašavaju da bi u čitavom moru naziva koji sliče jedni drugima ćirilica mogla proizvodima da obezbedi neophodnu jedinstvenost, prepoznatljiv identitet i jako obeležje prostora sa kog potiču. „Razvoj interneta je takav da će vrlo brzo skoro svaki čovek morati da ima sopstveni internet-identitet. Za firme i organizacije to je već sada neophodno. S obzirom na zauzetost mnogih pojmova, imena i naziva u postojećim internet domenskim prostorima, uvođenje .srb domena predstavlja pravovremeno zauzimanje slobodnog internet-prostora za razne, trenutno i nepredvidljive, buduće potrebe“, upozoravaju u RNIDS-u. „Postoje pretpostavke da će u budućnosti čak i mnogi od uređaja koje svakodnevno koristimo imati svoju sopstvenu internet- adresu. Futuristički primer je: vaš digitalizovani automobil sa veb adresom „mojaljutamašina.srb“ sam zakazuje servis i zamenu ulja!“ Sećanje: Stjepan Fileki Stjepan Fileki (1928-2012), dugogodišnji profesor Grafičkog odseka Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, poznat kao autor školskog pisma koje se koristi u bukvaru kao uzor za oblike pisanih slova, preminuo je 5. maja ove godine. Fileki je naročito značajan i kao osnivač beogradske škole tipografskog pisma koja je razvojem računarske tehnologije proizvela značajan broj autora. Rođen je u Zemunu, u porodici u kojoj su se bavili štamparstvom, a talenat za crtanje, ljubav prema knjizi i krhko zdravlje usmerili su ga ka umetničkoj karijeri. Studije na novoosnovanoj Akademiji primenjenih umetnosti završava 1954. godine. Značajno je unapredio Pismo transformišući ga u važan umetnički predmet u kome se izučavaju tradicionalni i savremeni rukopisni oblici i projektuju tipografska pisma. Odlaskom u penziju, nastavio je rad na Univerzitetu umetnosti savladavši rad na računaru koji mu je omogućio kreiranje mnogobrojnih tipografskih pisama koja sadrže ćirilicu. Među najvažnijima su rekonstrukcije starih rukopisnih i klesanih pisama (Miroslav, Inok Sava, Studenica i Milutin), kao i rekonstrukcija knjižnog pisma iz 19. veka (Neoplanta). Fileki je pokrenuo proces standardizacije oblika tipografske ćirilice. Njegova knjiga „26+30, Istorija pisma i tipografije“ pojavila se 2010. godine u izdanju Univerziteta umetnosti.