LJubavni susret u Novom dvoru

Taj mali detalj, u svoj toj ljubavi im, otkriva suštinu – susret Nikolića i Tadića u zgradi Predsedništva, u kojoj nijedan od njih u tom trenutku nije imao pravo da bude, pokazuje spremnost obojice da, zarad izgradnje slike o sopstvenom značaju, sujete i medijskog efekta, prenebregnu proceduralno pitanje šta će bivši i budući predsednik tamo gde u tom trenutku treba da bude samo vršilac njihove dužnosti. Demokratija, koja je i procedura, nije im bitna. Samim tim, pokazali su da politiku shvataju isključivo kao sredstvo za osvajanje vlasti, a ne ispunjavanje proklamovanih ciljeva i vrednosti. I zato nam se onako smeju. Lepo će se slagati njih dvojica – da smo u nekoj zemlji koja poštuje institucije, bila bi to dobra vest, ovako – pokazali su da su složni sebe radi, da su našli model da obojica izvlače političku korist iz nove podele karata. A što se pa i ne bi slagali. Suštinskih političkih razlika nema – i Kosovo i Evropa, što mora dovesti do - ni Kosovo, ni Evropa. Uslovi koji očekuju Srbiju za početak pregovora jednostavno su politički nerealni, počev od odustajanja od srpskih institucija na severu. Pregovora, dakle, biti neće, a Kosova već ionako nema. Bez pregovora, nema razloga ni za sve one teške odluke, koje ni do sada nisu bile moguće, o reformi pravosuđa i obračunu sa korupcijom. To bi diralo u samu srž privilegija i moći. Neće biti potrebno donositi ni one, još i teže, o štedljivom trošenju budžeta, otpuštanjima iz parazitske državne službe, povećanju poreza... To bi direktno ugrozilo političku moć obojice. Tadićeva isprazna arogancija, koja se ne osvrće na izborni poraz, i Nikolićeva ignorantska nadmenost, koja se pokazuje u gafovima poput onog sa Vukovarom u kome nema mesta za Hrvate, udružile su se u kohabitaciju, suživot sa istim ciljem – da projektuju sliku o sebi samima, bez obzira na vezu te slike i stvarnosti, ne bi li tako uspostavili svet za njih same.