Vesti iz podsvesti

Valjalo bi nekako iskoristiti činjenicu da se, baš u nedelji kada se vode ključni pregovori o formiranju vlade, u Beogradu okupljaju srpski psiholozi, dodatno ojačani nekolicinom uglednih stručnjaka iz inostranstva koji dolaze da prezentuju svoje radove na jubilarnom, 60. naučno-stručnom Saboru. I to na bar dvostranu korist. Na političkoj sceni Srbije, naime, primećena su dezorijentisana i nekonzistentna ponašanja, iz kojih bi međunarodni konzilijum eksperata za čeprkanje po podsvesti, analizu motiva, merenje sposobnosti i tumačenje mehanizama odbrane možda mogao doći do novih saznanja korisnih za dalji razvoj nauke. Zbunjenim građanima Srbije, s druge strane, dobrodošlo bi neko suvislo objašnjenje nelogičnih poteza onih za koje su – ili nisu – glasali na tek okončanim opštim izborima. Na primer: u ponedeljak je - kao u kakvoj stabilnoj, demokratskoj državi - Boris Tadić, odlazeći predsednik Srbije, uz osmeh i čvrst stisak ruke predao dužnost svom nasledniku Tomislavu Nikoliću. Kao da do juče nije optuživao vlast oličenu u Tadiću za organizaciju navodne krađe glasova u prvom izbornom krugu ali i razne druge kriminalne i po državu štetne radnje, Nikolić je idiličnu sliku mirne smene upotpunio dirljivim javnim zalaganjem da se iz zakona izbriše teška reč „bivši“. I sve to, kako bi prethodniku mogao da nastavi da se obraća titulom „predsedniče“, koju je upotrebio i u ponedeljak, s puno poštovanja i u prisustvu medija. SINERGIJA Istovremeno - kao ni u jednoj stabilnoj, demokratskoj državi - gubitnik na direktnim predsedničkim izborima je, umesto u takvim slučajevima uobičajenog povlačenja iz politike, odlučio da se kandiduje za mesto premijera, najjaču funkciju u državi do koje se dolazi međustranačkim dogovorima. I to samo nekoliko dana nakon što je javno obećao da premijer sigurno neće biti. Budući premijer, koji je o kohabitaciji govorio sve najgore, odlučio se za kohabitaciju sa dojučerašnjim najljućim neprijateljem, najavivši, čak „sinergiju“ funkcionisanja novih državnih institucija. Da neko beznadežno naivan i zabrinjavajuće zaboravan ne bi pomislio da serija političkih sastanaka visoke kategorije u ponedeljak ukazuje na postignut koalicioni dogovor o novoj vladi i čvrstu odluku aktera da ozbiljnim i odgovornim pristupom pokušaju da zaljuljani srpski brod bezbedno izvuku iz oluje, pobrinula se bivša Nikolićeva stranka. Baš onog Nikolića koji je, sastavši se sa Tadićem na Andrićevom vencu, zahvalio prethodniku što je „otvoren za saradnju“ i što je „svestan da nema previše vremena i da vlada treba brzo da bude formirana“. Naprednjaci su, naime, tek što su uplakanog doskorašnjeg predsednika partije otpratili na državničku dužnost, javnost obavestili da su ozbiljno shvatili njegovu oproštajnu poruku da će premijerski mandat najpre ponuditi bivšim partijskim kolegama. A novi naprednjački lider Aleksandar Vučić, baš nakon sastanka Nikolića i Tadića, kojima se, u zgradi Predsedništva Srbije pridružio i vođa socijalista Ivica Dačić, izjavio je da bi svaka vlada bez naprednjaka bila - nelegitimna. Vučić, uostalom, iz iskustva zna da već postignuti dogovor može lako da se raspadne pred prvim većim iskušenjem – desilo mu se to 2008. kada je, na osnovu postignutog dogovora sa socijalistima, nakratko verovao da će postati gradonačelnik Beograda. Ništa, dakle, nije sigurno, ali jeste vrlo verovatno da će, nakon svih spekulacija o navodnom insistiranju Zapada da se formira „velika koalicija“ demokrata i naprednjaka, ali i ocena da bi pobeda Nikolića na predsedničkim izborima mogla otvoriti put za stvaranje desne koalicije naprednjaka, socijalista i DSS-a, Srbija ipak dobiti novu vladu u kojoj će Mirka Cvetkovića naslediti Boris Tadić, a Ivicu Dačića Ivica Dačić. NASLEDNICI U utorak, kada je pripreman ovaj broj NIN-a, nešto manje izvesno bilo je i da će stranku Mlađana Dinkića naslediti partija Čedomira Jovanovića. Prema informaciji kojom su toga dana raspolagali pojedini NIN-ovi izvori, ideja budućeg mandatara Tadića bila je dosta restriktivna: da vlada ima svega 12 ministarstava, od kojih bi šest pripadalo demokratama, četiri socijalistima, a dva Jovanovićevim liberalnim demokratama. U daljim pregovorima, lako je zamisliti da bi taj broj mogao da poraste, naročito ako vlada bude imala više partnera. Verziju prema kojoj se razmišlja o široj koaliciji, u kojoj bi bili i Dinkićevi Ujedinjeni regioni Srbije, podgrejala je u ponedeljak uveče potpredsednica demokrata Nada Kolundžija, tvrdnjom da su za tu stranku potencijalni koalicioni partneri stranke koje su činile dosadašnju vladajuću koaliciju i LDP. Analitičari su već ukazali na potencijalne prednosti šire koalicije, koja bi budućoj vladi omogućavala širi manevarski prostor i veću otpornost na ucene alavih partnera. Iskustvo, međutim, nudi kontraargumente u vidu sećanja na raniju saradnju sa Dinkićem i njegovo potpuno pranje ruku od bilo kakve odgovornosti za učinak Cvetkovićeve vlade (što je, doduše, bila i izborna strategija Dačićevih socijalista). Izvori iz DS-a dodaju i da je analiza izbornih rezultata podstakla novu ljutnju demokrata na Dinkića i uverenje da ih je bivši partner praktično „prodao“ u drugom izbornom krugu. Pokazalo se, naime, da je, baš u nekim (mada ne svim) mestima u kojima su Dinkićevi Ujedinjeni regioni dobro prošli u prvom izbornom krugu, poput Kragujevca, Zaječara i Pirota, u drugom krugu trijumfovao – Nikolić. Dodatni razlog za uverenje da dobitni tiket za ulazak u vladu ima samo LDP ponudio je Dačić svojom izjavom Kuriru, u kojoj je, umesto ranijeg eksplicitnog ograđivanja od Jovanovićeve stranke, pomireno rekao da mu je „svejedno ko će da uđe u vladu ako ona ima program koji je prihvatljiv za SPS“, te da su „i do sada u vladi bili oni koji su pojedinačno neprihvatljivi“ za socijaliste, ali nisu uspevali da svoje političke stavove nameću kao stavove vlade. Istovremeno, liberali su u ponedeljak uveče saopštili da nisu dobili nikakav poziv za pregovore, čime su otvorili nove mogućnosti za spekulisanje – od varijante prema kojoj bi partner demokratama i socijalistima bili samo URS-ovci, do razmatranja širokog spektra mogućnosti koje pruža činjenica da sada poslanici raspolažu mandatima, zahvaljujući čemu uputstva stranačkih vrhova baš i ne moraju da važe. TIMSKI Tokom sastanka Tadića i Dačića u ponedeljak, prema izvoru NIN-a, na red nije stigla priča o raspodeli mandata. Iz izjava Tadića i Dragoljuba Mićunovića moglo se zaključiti šta ovoga puta prvenstveno podrazumeva čuvena formulacija „razgovori o principima formiranja vlade“. Ključni pojam ovoga puta trebalo bi da bude „timski rad“ odnosno ukidanje dosadašnje feudalizacije ministarstava po principu – jedan resor jedna stranka. Ukoliko se takav dogovor postigne, bila bi omogućena ozbiljnija kontrola rada vlade, ali i izbegnuta opasnost da manji partneri ponovo sebe predstave kao potpuno nedužne za eventualne loše rezultate i time doprinesu daljem urušavanju ugleda demokrata i njihovog lidera. Posle razgovora verovatnog mandatara sa verovatnim koalicionim partnerom održanog u ponedeljak, ostalo je mnogo toga nejasnog – od toga kako će se rešiti neslaganje oko uloge Međunarodnog monetarnog fonda, koga Dačić, za razliku od Tadića, ali i Nikolića, ne želi više da vidi u Srbiji, preko ishoda prebacivanja užarene kosovske lopte na relaciji Tadić – Nikolić – Dačić, do verovatno ključnog pitanja – da li će se Tadić kao premijer ponašati isto kao i dok je bio predsednik Srbije, odnosno, hoće li biti ključni centar odlučivanja o svim važnim pitanjima iz čije senke ne uspeva da izađe gotovo nijedan njegov saradnik? Moguće je da su svi oni koji su verovali da bi Tadiću bilo najbolje da se vrati bivšoj profesiji i vreme ove sedmice provodi na Saboru psihologa umesto na stranačkim pregovorima, imali neprijateljske namere. Jer, ukoliko u rizičnoj igri u koju se sada upušta, opterećen izbornim porazom, potresima i nepoverenjima u sopstvenoj partiji i zjapećom prazninom u državnoj kasi, bude oslonjen na poslušnike, a ne na kompetentne saradnike, naročito u oblasti ekonomije, lako bi se moglo desiti da premijerski mandat bude njegova labudova pesma. Možda čak i sasvim kratkotrajna, ukoliko bi se ostvarile najkatastrofičnije prognoze o ekonomskom slomu i nemirima koji bi vodili do prevremenih izbora. Ipak, ako do sada nije dao razloga za uverenje da je sposoban za timski rad sa ravnopravnim partnerima, to ne znači da taj talenat ne čuči negde skriven i čeka šansu da se razvije. Problem je samo što za polaganje tog ispita nije ostalo mnogo vremena. Ni Tadiću, ni propadajućoj Srbiji. Kosovski ugao Prištini svejedno Bez straha ali i bez slavlja, Priština je indiferentna zbog pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u Srbiji. Albansko stanovništvo poprilično je nezainteresovano, a kosovska vlast izborni rezultat manje, više ignoriše, iako će se pitanje nad svim pitanjima - status severa Kosova otvoriti nakon što protekne neznatno malo vremena od stupanja na čelo države nekadašnjeg Šešeljevog kuma. Iako malih ustavnih ovlašćenja, u ulozi šefa države ima jedno nesporno važno, komanduje Vojskom Srbije, i predsedava Savetom za nacionalnu bezbednost. Jesu li to dovoljni razlozi da Priština strahuje od poteza novog srpskog predsednika? „Ne verujem da će Nikolić ući u sukob sa NATO zbog severa Kosova. Verujem, naprotiv, da će zajedno sa novim premijerom Srbije doći do konsenzusa i stava o rešavanju pitanja severa Kosova, a koje će izgleda biti u okviru plana o četiri tačke gospodina Tadića“, kaže za NIN Iljir Deda, bivši šef kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage. Kandidat demokrata za novog srpskog premijera, Boris Tadić, pozvao je šefa države na odgovornost i zatražio da prvi put i konačno, budući da to nikada ranije nije učinio, iznese svoj plan o Kosovu. Niko ne zna u ovom momentu šta Nikolić ima u planu kada je reč o Kosovu, ima li ga uopšte i da li smera da se skloni u stranu i odluku o tom osetljivom problemu prepusti novoj vladi. Iljir Deda veruje da će Nikolić upravo to i učiniti, ali nada se da će novi šef države, ipak, podeliti odgovornost sa Vladom u sprovođenju njene strategije. On čvrsto i bez zadrške veruje da će to biti zajednička strategija. To ne znači da kosovski analitičari imaju imalo sumnje da Nikolićeva prošlost nije veliki hendikep, ali veruju da posle svih razaranja u Srbiji više nema političkih lidera koji će želeti novi rat za Kosovo. Ne zbog nove retorike, već zbog činjenice da Srbija nema kapaciteta da vodi nove ratove na Balkanu. Iako će, prema svim signalima Prištine, kosovska vlast prihvatiti Nikolića kao kredibilnog partnera, po modelu prihvatanja Socijalističke partije Srbije i njenog lidera Ivice Dačića, bivšeg Miloševićevog portparola, malo ko je tamo spreman i da zamisli susret Tači – Nikolić. Može li Nikolić u Prištinu? Ne, malo ko vidi to kao realnu mogućnost. Zato ni pobeda Nikolića, ni zauzimanje pozicije koju je do pre samo mesec dana držao lider demokrata Boris Tadić, neće imati, po uverenju kosovskih analitičara, odraz na srž odnosa Beograda i Prištine. Kosovski analitičar Azem Vlasi kaže da niko nema ideju šta će dalje biti oko razgovora na toj relaciji, ali i da je izbor Nikolića za Prištinu ništa drugo do volja građana Srbije, s kojom oni nemaju ama baš ništa. Ni za, ni protiv, kaže Vlasi. On od Nikolića očekuje da pod uticajem novih okolnosti shvati i prihvati novu realnost na Balkanu, da je Kosovo, kako kaže, nezavisna država. „Ali ni to ne mora, jer je Nikolićev posao da gleda unutrašnje poslove Srbije“, zaključuje Vlasi.