Živeti zajedno glasati odvojeno

Razdaljina od Beograda do Novog Sada iznosi 83 kilometra i desetak procenata glasova, dok do nekih drugih gradova u centralnoj Srbiji ta razdaljina iznosi čitavih dvadesetak procenata. Ovako bi moglo da zvuči sabirno mesto raznih analiza posle drugog kruga predsedničkih izbora na kojim je u Beogradu i centralnoj Srbiji pobedio Tomislav Nikolić, dočim je severna pokrajina glasala sasvim drugačije. Simpatizeri bivšeg predsednika i kandidata za budućeg premijera Borisa Tadića će već reći da je Vojvodina ponovo pokazala demokratsko, evropsko lice, dok će ostatak političkog sveta ostati sa dilemom da li ovi izbori pokazuju koliko se severna pokrajina približila Evropi ili udaljila od Srbije. Sama činjenica da je Vojvodina glasala znatno drugačije od Beograda, Kruševca ili Niša kao da je iznenada na dnevni red srpskih rasprava stavila novu koja bi glasila sasvim jednostavno – kako bi se ponašala Vojvodina ako bi vladu Srbije sastavili naprednjaci i hoće li izbor Tomislava Nikolića predstavljati vetar u leđa zagovornicima što veće autonomije ili što manjeg zajedništva? TVRĐAVA „Da li Bojan Pajtić može da bude vojvođanski Milo Đukanović? Sigurno da može. Ali on do sada nije pokazivao nikakve separatističke težnje, a njegova glavna borba za autonomiju se uglavnom svodila na to da iz centralnog budžeta što više sredstava stigne za projekte u Vojvodini“, ocenjuje nekadašnji potpredsednik vojvođanske vlade i predsednik Vojvođanske politikološke asocijacije Dušan Radosavljević, koji napominje da sama Demokratska stranka opisuje Vojvodinu kao svoju tvrđavu, koja im je neophodna za osvajanje ili očuvanje vlasti u Srbiji. „Poznajem dosta funkcionera iz DS i nisam primetio ni primesu nekakvog separatizma kod njih, uglavnom se sve svodi na ostvarivanje krajnje pragmatičnih ciljeva. Na drugoj strani, neke organizacije koje traže referendum o statusu Vojvodine ili se zalažu za republiku ili izdvajanje iz Srbije, ostaju u dubokoj senci Nenada Čanka i njegove Lige, koja je toliko dugo u koaliciji sa DS i toliko dugo u vlasti da svakako ne nameravaju da radikalizuju politiku“. Na pitanje kako bi se ponašala pokrajinska politička i ekonomska elita ukoliko bi u Beogradu bila formirana „naprednjačka“ vlada, lokalni sagovornici podsećaju da Bojan Pajtić, koji osam godina vodi pokrajinsku vlast, ima već iskustvo saradnje sa vladom Vojislava Koštunice, pa ga ni eventualna saradnja sa vladom Jorgovanke Tabaković neće isprovocirati, posebno ako se desi čudo drugog nacionalnog pomirenja ili velike koalicije. „Mi želimo da sarađujemo sa svima jer je to u interesu svih građana, ali ipak osećamo izvesnu bojazan kada se setimo Vojvođanske konvencije održane 1. aprila na kojoj se otvoreno zagovarao separatizam, kao i da su toj konvenciji prisustvovali predstavnici Lige ili Saveza vojvođanskih Mađara“, ocenjuje u razgovoru za NIN prvi čovek naprednjaka u Vojvodini Igor Mirović. Lider SVM Ištvan Pastor smatra da bi bilo jako opasno i krajnje neodgovorno ako bi rezultati izbora mogli da utiču na odnose između Beograda i Vojvodine. ISKUSTVO „Mi smo imali takvo iskustvo sa prvom vladom Vojislava Koštunice i prošli smo ga uz izvesne sporove ali moram da napomenem da smo sporove, imali i sa vladom u Beogradom koju smo inače podržavali“. Upitan šta je ostalo od tvrdnji o žestokoj izbornoj krađi, Pastor odgovara da je SVM snažno podržao Borisa Tadića u drugom krugu izbora, ali ostaje pri stavu da su izbori bili najneregularniji od 2000. godine do danas. „Nije važno da li je SVM ljut ili ogorčen, ali je važno shvatiti da se u Evropu ne može ući sa idejom kako se glasovi mogu kupovati sa nekakvim masnim paketima ili novcem. Posebno su neregularni izbori bili u Subotici, gde smo i podneli krivičnu prijavu protiv NN lica, a ako pogledate i danas naslovnu stranu sajta CeSID-a mislim da ćete videti da sam osvojio preko dva odsto. Zato sam mislio da tu nešto nije u redu, a nadam se da u demokratskom društvu možete da slobodno izrazite sumnje.“ I dok se, negde u nevladinim krugovima, pod finansijskim pokroviteljstvom pokrajinske vlasti, štancuju lamenti nad neshvaćenim vojvođanskim potencijalima koji su pogaženi od centralista iz SANU ili SPC, sama DS nalazi se pred velikom dilemom. Ona je taktički ostvarila veliku pobedu u Vojvodini, ali u DS dobro znaju da su pravi, strateški izborni pobednici ligaši i socijalisti i razmišljaju hoće li DS do sledećih izbora venuti u zagrljaju onih koji deluju kao originalni borci za autonomiju ili nepatvoreni naslednici jurišnika jogurt revolucije. Tiho likovanje zbog Tadićeve pobede nad Nikolićem u Vojvodini ili objašnjenja Bojana Pajtića da su demokrate u Vojvodini pošteno odradile svoj posao i da treba videti ko je podbacio na majskim izborima, izgleda imaju neke veze sa bilbordima ili plakatima kojima se lokalni lideri DS zahvaljuju biračima na poverenju, uz prateće poruke da je Vojvodina pokazala Nikoliću šta misli, da je položila ispit demokratije ili su samo ispisani rezultati izbora. Čudan postizborni trijumfalizam gubitnika uglavnom se oslanja na činjenicu da bi u Vojvodini DS sama mogla da formira vlast, da u koaliciji ne mora da trpi nikakve ozbiljne ucene, kao i da ucene stižu samo kada im partneri iz SPS, SVM ili Lige to isporuče preko Beograda. INTERES Član Predsedništva SNS Igor Mirović ne slaže se sa ocenama kako je Vojvodina tvrđava DS i podseća na to da je u prvom krugu izbora osvojila samo dva odsto glasova više od naprednjaka. „Rekao bih da je reč o truloj tvrđavi, jer su dobili znatno manje glasova nego na prošlim izborima, ali su u drugom krugu ipak osvojili veliki broj mandata, pošto su ih podržale stranke sa kojima su čitavih 12 godina u vlasti, kao što su SVM i LSV. Među opozicionim strankama nema takve interesne povezanosti ili saradnje, pa je nakon drugog kruga ispalo da su demokrate zabeležile trijumf iako su osvojile svega dva odsto glasova više od nas“. Na pitanje hoće li rezultati predsedničkih izbora udaljiti Vojvodinu od centralne Srbije, Mirović objašnjava da nikakvi predsednički izbori nisu održani u Vojvodini, već u celoj Srbiji. „Koliko znam, tu je postojala jedna izborna jedinica, i Tadić je na tim izborima izgubio, a ako bi tako počeli da analiziramo rezultate, onda bismo mogli da se pitamo da li se neke opštine na severu Vojvodine ili u raškoj oblasti udaljavaju od Srbije jer su tamo pobedili neki drugi kandidati“. I dok se, daleko od medija i beogradskih salona lagano priprema scena za neku novu, stvarnu ili spinovanu krizu, čuvari vojvođanske posebnosti bi morali da se suoče sa činjenicom da u Beogradu ima 20 odsto nezaposlenih, u Šumadiji ih ima 22 odsto, dok Vojvodina ima čak 24 odsto nezaposlenih i samo južna Srbija ima veći stepen nezaposlenosti. Jedan od vojvođanskih listova, blizak doajenima borbe za „naše novce“, nedavno je objavio da žene najkraće žive u Beloj Crkvi, a muškarci u Adi. I dok se ne utvrdi da li je životni vek povezan sa srbijanskim ili krvnim pritiskom, političke elite će imati veliku slobodu da zdravlje birača rastežu u skladu sa potrebama političke kampanje. SLOBODNA VOJVODINA A što mi da bežimo a iz Našeg Pa nije Vojvodina pasivno planinsko područje kozjih i gmizavih staza i bogaza Mi smo sasvim dovoljni sami sebi Dovoljno hrane, vode, zemnog gasa. Ovde niko ne bi smeo biti gladan, žedan i ozeb`o Šta imamo od Srbije? Ništa Šta dobijate iz iste? Zlatiborski sir? Ugalj lošeg kvaliteta? Usisivače iz Čačka? Stvarno šta je to, tako bitno i vitalno što bi Nas držalo uz Srbiju? To što Nam odnose zarađeni novac? Uzimaju i parlože Našu zemlju i imovinu Pa niste valjda Mazohisti, da živite u vezi sa Siledžijom. To nije normalno To je nastranost. I kakve priče o ne znam kakvoj „bratskoj ljubavi i slozi“; nema tu od svega ništa Treba gledati Sebe i Svoje (deo najnovijeg uvodnika sa portala Slobodna Vojvodina)