Spirala propasti

Nemačka kancelarka Angela Merkel sve je usamljenija u odbrani evropskih mera štednje, toliko da se nedavno požalila da trenutna debata koja potresa Uniju odaje utisak da je za Nemačku štednja zadovoljstvo. „Radi se samo o tome da ne trošite više nego što imate. Zapanjujuće je da tako prosta činjenica dovodi do tolike rasprave“, čudila se Merkelova. Očigledno uzalud, pošto upravo ova rasprava koju su poznati svetski ekonomisti otpočeli još pre više od godine, upozoravajući da će „politika štednje“ sahraniti evrozonu, uzima sve više maha. Sada i među političarima i vrhuškom međunarodnih ekonomskih i finansijskih organizacija. Tako je tokom samo jednog dana protekle nedelje upozorenje o potrebi da se preispita politika štedeti, štedeti i samo štedeti stiglo od Kristin Lagard, šefice Međunarodnog monetarnog fonda, kao i od Međunarodne organizacije rada koja je upozorila da milioni nezaposlenih posao ne mogu naći ako će države samo štedeti. Možda najotvorenija podrška novoj politici Francuske, odnosno njenog predsednika Fransoa Olanda koji zahteva preispitivanje evropskog fiskalnog pakta, stigla je u istom danu od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj koja upozorava da bi insistiranje na agresivnim merama štednje moglo da uvede evrozonu u, kako kažu, spiralu propasti. Postaje sve jasnije da su se, posle nekoliko godina rezova, otpuštanja, štrajkova i sve jačeg stezanja kaiša, Evropljani poprilično umorili od tog teškog puta, kome se ne nazire kraj. Naprotiv. Evropa tone sve dublje, a nezadovoljstva je sve više. Upravo otuda i sve veća podrška građana političkim snagama koje od Angele Merkel zahtevaju promenu evropskog kriznog kursa i snažno podsticanje zapošljavanja i ekonomskog rasta. „Evropi je potreban rebalans“, izjavio je glavni ekonomista OECD-a, Pjer Karlo Padoan. „Neke evropske zemlje beleže ekonomski rast, druge su opet u recesiji, neophodan je rebalans budžeta koji bi omogućio rast zemljama na jugu i zahtevao veću konkurentnost. To bi se moglo postići određenim merama na severu, ako bi se dozvolio rast prihoda i uvela politika na nivou cele Evropske unije koja bi podržala potražnju i investicije“. NULA I američki nobelovac Pol Krugman još jednom je okrivio vodeće svetske političare za, kako kaže, „ekonomsku depresiju“ u kojoj se nalazimo, rečima da su „svesno zanemarili pamet i iscrpljuju čovečanstvo svojim politikama štednje“. Krugman veruje da se rešenje nalazi iza ćoška. „Jednostavno, imamo ekonomiju u kojoj nema dovoljno potrošnje. Potrošači posrću u dugovima, a korporacije ne žele da troše ako ne vide potražnju. Nema ko da iskorači i potroši. Taj neko mora biti vlada. Kada porodice stežu kaiš, država mora da ga olabavi, da nadoknadi gubitak potražnje. Jer tu vlada međusobna zavisnost - tvoja potrošnja je moj prihod. Ako istovremeno stegnemo kaiševe, nama je svima samo gore“, jasan je Krugman. Paradoksalno, ali dok je Evropa sve glasnija u odbacivanju mera štednje države članice evrozone, upravo zahvaljujući Nemačkoj, izbegle su u prvom kvartalu ove godine prognoziranu recesiju. Zahvaljujući izvozu u najsnažnijoj evropskoj ekonomiji zabeležen je rast BDP-a od 0,5 odsto što je doprinelo da evrozona ostane na nuli. Analitičari, međutim, i dalje nisu optimisti i upozoravaju da nešto bolji rezultat od prognoza nikako ne znači da je evrozona, a time i cela Evropa na dobrom putu. Naprotiv. Negativan rast pitanje je vremena. Pogotovo što recesiju nije izbegao dobar deo članica evropske monetarne unije, među kojima su Irska, Španija, Italija, Kipar, Holandija, Portugalija i Slovenija, dok je najveći „minus“ od 6,2 odsto zabeležila naravno Grčka čija sudbina i dalje visi o koncu. Procena Evropske komisije govori da evrozonu na kraju 2012. čeka pad BDP-a od 0,3 odsto, dok će svih 27 članica EU ovu godinu završiti na „pozitivnoj nuli“. REKORDERI Istovremeno, OECD procenjuje da će pad privredne aktivnosti u ovoj godini Evropi doneti i još jedan rekord - rekordnu stopu nezaposlenosti od čak 11 procenata. Sa druge strane, analitičare tržišta rada posebno brine visoka stopa nezaposlenosti među mladima, pogotovo imajući u vidu sve češće pominjanje daljeg pomeranja starosne granice za odlazak u penziju. U Međunarodnoj organizaciji rada saopštili su nedavno da je stopa nezaposlenosti među mladima u kontinuiranom porastu od 2007. godine, te da šest miliona od ukupno 75 miliona nezaposlenih mladih ljudi nema nikakvu nadu da će ikada naći posao. U ovoj organizaciji naglašavaju da se situacija za mlade na tržištu rada neće poboljšati do 2016. te da bi države hitno trebalo da potraže mere za njihovo doškolovanje i podsticaje poslodavcima da primaju mlađe osobe u radni odnos. Uporedo sa tim, ekonomisti sve glasnije upozoravaju da je svetu potreban snažan podsticaj ekonomskom rastu kako bi se krenulo uzbrdo. Tako se čuvenim američkim ekonomistima DŽozefu Stiglicu i Polu Krugmanu pridružio i Amartja Sen, profesor ekonomije sa Univerziteta Harvard. „Bez obzira na to koliko je bilo urgentno, jednostrano drastično rezanje troškova u javnom sektoru nije ispunilo željeni cilj. Takva neselektivna štednja je smanjila potražnju – to je kontraproduktivna strategija, s obzirom na ogromnu nezaposlenost i neiskorišćene kapacitete uspešnih preduzeća koja su desetkovana zbog pada tražnje na tržištu“, piše Sen u autorskom tekstu za NJujork tajms. Sen navodi da postoji mnogo istorijskih primera koji pokazuju kako je najefikasniji lek za krizu da se smanjenje deficita kombinuje sa ubrzanim ekonomskim rastom, koji donosi veće javne prihode. On podseća na primer Švedske, koja je početkom devedesetih upala u ozbiljnu krizu, ali je smanjenje budžetskog deficita ostvarila uporedo sa rapidnim rastom ekonomije. „A od evropskih država se sada traži da srežu deficit dok su istovremeno zarobljene negativnim ili nultim rastom...Možda je najproblematičniji aspekt trenutne slabosti Evrope to što je demokratsko opredeljenje zamenjeno finansijskim diktatima Evropske unije i Evropske centralne banke, i indirektno agencijama za kreditni rejting čije su procene poznate kao nepouzdane“, smatra Sen. Ipak, i u javnosti omražene rejting agencije promenile su kurs pa tako „Standard i Purs“ u svom zaključku od pre nekog vremena naglašava da je „štednja postala kontraproduktivna, pošto domaća potrošnja opada usled straha potrošača zbog nesigurnog posla, a to opet potkopava poreske prihode“. Ništa to, barem se tako čini, neće lako promeniti tvrde stavove Angele Merkel. Ona se na prošlonedeljnom neformalnom sastanku lidera EU snažno suprotstavila Olandovoj ideji da se emituju zajedničke evroobveznice koje bi objedinile dugove prezaduženih evropskih zemalja i koje bi emitovala Evropska centralna banka. Erik Vede, profesor Univerziteta u Bonu, kaže za NIN da „štednja nema alternativu“. On smatra da je štednja naročito važna za zemlje koje grcaju u državnim dugovima, poput Grčke, Italije ili Španije. „Tačno je da štednja neminovno redukuje ekonomski rast, ali nema druge alternative… Recesija će u Evropi trajati još neko vreme, a naročito su ugrožene mediteranske zemlje, ali ne vidim šta više može da se uradi tim povodom. Italija i Španija ne žele štednju, ali je ona neizbežna“, naglašava Vede. On smatra da je u interesu Grčke da napusti zonu evra. „Ne vidim drugo rešenje. Političari su napravili haos od te zemlje, pa ne vidim izlazak iz ove situacije. Sumnjam da bi i vojna hunta mogla nešto da uradi, kao što je to bilo šezdesetih godina. Nemačka vlada će učiniti sve da spase evro, ali to neće pomoći periferiji evrozone. Na kraju ćemo svi imati problem“, kaže sagovornik NIN-a iz Bona. BEKSTVO Čini se da će ekonomski pokazatelji, a verovatno i rezultati izbora u Grčkoj, primorati Francusku i Nemačku da se dogovore ili će se Evropa raspasti i pre nego što neki misle. Prinos na španske dužničke hartije probija sve granice, Italiju i dalje trese groznica, a Grčka već, spekulišu mediji, sprema plan „bekstva“ iz evrozone. Sa vrha MMF-a, od direktorke Kristine Lagard upravo je stiglo upozorenje Atini da se ugovoreni uslovi za štednju u zamenu za pomoć moraju poštovati i da tu neće biti popuštanja. Lagardova je veoma razljutila Grke izjavom da je više brine sudbina dece u Africi nego problemi Grčke i da je u toj zemlji došlo vreme za naplatu. Atina, međutim, staje u red onih koji smatraju da im je štednja dodatno uništila ekonomiju i ostavila ih bez izgleda za oporavak. I dok svet grca u pokušajima da zaustavi krizu, a evropske zemlje strahuju da im možda sledi i eventualni raspad Unije, ekonomisti podsećaju na mnoge druge krize koje su tokom istorije potresale stabilne ekonomije i dovodile ih do kraha. Od kraha Volstrita tridesetih godina prošlog veka, preko japanske krize osamdesetih, do Argentine početkom prošle decenije ili Islanda pre samo neku godinu... Najstarija je, ipak, kriza berze u Holandiji u 17. veku, poznata kao „kriza lala“. Kada je cvet lale stigao u ovu zemlju iz Turske, Holanđani su bili toliko oduševljeni njegovom lepotom i mogućnostima da se uzgajanjem razvije čitav spektar boja, da je ubrzo počelo da se razvija ozbiljno tržište. U posao uzgajanja uključivalo se sve više ljudi, a cene lukovica neprestano su rasle. U jednom trenutku došlo je do takve eksplozije trgovine ovim cvetom, da su neki tulipani dostizali cenu prosečne godišnje zarade! Naglo obogaćeni spekulanti preuzeli su tržište, sve dok u tulipanskoj maniji cene nisu toliko naduvane da je balon na kraju morao da eksplodira. Tržište je postalo prezasićeno, potražnja je opala, a tako i cene. Mnogi su izgubili sve što su imali… Ne liči li to kao jaje jajetu na sve što se pre samo nekoliko godina desilo na američkom tržištu nekretnina, što je bio uvod u globalnu finansijsku krizu? Očito je, dakle, da lekcija, koja je trebalo da se nauči još tokom krize tulipana, nažalost do danas nije naučena - ljudi kao da polude ako im se ukaže prilika da se za kratko vreme veoma obogate. Mediteranska balada Špancima je laknulo što njihova kandidatkinja za pesmu Evrovizije, Pastora Soler, nije pobedila. Uoči takmičenja ona je, naime, otkrila medijima da su je njeni zemljaci molili da ne pobedi jer bi u tom slučaju sledeće godine morali da budu zemlja domaćin, a taj trošak sebi ne bi mogli da dozvole. Španija je, uz Italiju i Portugaliju, najugroženija evropska zemlja, za koju se strahuje da bi mogla da je zadesi sudbina Grčke. U prvom kvartalu ove godine zabeležila je pad BDP-a od 0,3 odsto u odnosu na isti period lane, nezaposlenost je dostigla 24,4 odsto, a svaka peta kompanija bila je primorana da proglasi bankrot, a najviše ih je bilo u građevinskom sektoru. Da zlo bude veće, u isto vreme banke i investitori povlače novac sa nesigurnog tržišta, gurajući Špance u još veću nestabilnost. Sličan scenario, prema procenama ekonomista, mogao bi se ponoviti i u Italiji i Portugaliji.