Pomeranje granica

Nošeni idejom da predstave „najveće kreativne umove 21. veka“, organizatori Beogradske nedelje dizajna i ove godine dovode u prestonicu advertajzing eksperte, arhitekte i dizajnere sa potpuno novim radovima, koji će nam ukazati na neke od najnovijih trendova na svetskoj sceni. Baš tako, Sloboda na kvadrat – kako je zvanična tema ovogodišnje Nedelje dizajna, predstaviće jednu od, čini se, vrlo zapostavljenih umetničkih grana kod nas, a koja je vrlo dinamična kada je svet u pitanju. I tada ćemo još jednom biti u prilici da se proverimo koliko ovog puta kaskamo za drugima. Tokom iduće nedelje, od 4. do 10. juna, tačnije sa pretpremijernim događajem 3. juna, nedelja dizajna je našla svoje pravo mesto pod ikoničnim krovom zdanja arhitekte Ive Kurtovića iz sedamdesetih - Narodne biblioteke Srbije, koja će ugostiti manifestaciju. Na ovaj način BND se, u svom sedmom izdanju, priključuje proslavi 180 godina od osnivanja ove institucije značajne za sticanje znanja i očuvanje nacionalne baštine, koja će u renoviranom enterijeru, autora Zorana Radojčića, dočekati i okupiti vodeće svetske i domaće kreativce iz skoro svih oblasti kreativnih industrija. A u Biblioteci će biti održani brojni skupovi, radionice, te mali festival dizajnerske muzike, predavanja… a sve to u živom prenosu na najvažnijem svetskom dizajn mediju, portalu wallpaper.com. I naravno, ključni događaj Nedelje dizajna biće kreativna konferencija, od 7. do 9. juna, na kojoj će nastupiti neka od najznačajnijih imena na polju dizajna danas. Ko su zapravo ti kreativci koje je BND uspela da okupi i pored teške finansijske situacije? AUTORI U gustom programu trodnevne konferencije, ističe se nekoliko imena čiji radovi u startu skreću pažnju. Najpre Leon Jakimič, vrlo zanimljiv umetnik u oblasti dizajna stakla. Iako Čeh, Jakimič živi u Hongkongu, odakle upravlja kompanijom Lasvit koju je osnovao 2007. (na češkom laska znači ljubav, a svit znači svetlo = ljubav prema svetlu). Naziv kompanije sumira njegovu strast i pozitivan stav, kao i, kako sam kaže - „naš nacionalni ponos“. Cilj mu je da modernizuje „materijal nastao od mase“ eksperimentisanjem sa poznatim tehnikama, koje testira na sve moguće načine. Martino Gamper, s druge strane, italijanski dizajner i proizvođač nameštaja sa sedištem u Londonu, dobitnik je mnogih priznanja za projekte kao što su 100 stolica u 100 dana (2007), Gio Ponti u prevodu Martina Gampera (2007) i Trattoria projekti. Martino Gamper pravi nameštaj neobičnih oblika. Na prvom izlaganju 100 stolica u 100 dana, održanog u oktobru 2007, Gamper je rasporedio kolekciju od stolica na dva sprata ogromne viktorijanske kuće u londonskom Južnom Kensingtonu. Za kratko vreme, francuski dizajner Matje Lene postao je nova zvezda u globalnoj dizajn zajednici. Praveći originalna dela sa ljudskim telom, biološkim strukturama, matematičkim formama, baveći se podjednako racionalnom i iracionalnom stranom nauke, Lene oblikuje predmete koji daju zapanjujući uvid u složenost organskih sistema i mudro govori o budućim društvenim problemima. Godine 2006. osvojio je Gran pri za stvaralaštvo, koji mu je dodelio grad Pariz, nakon čega slede brojna druga svetska priznanja. NJegovi radovi deo su stalnih postavki u MoMA u NJujorku, MoMA SF, Muzeju dekorativnih umetnosti (Pariz), Centru Pompidu, Muzeju dizajna, (Gent), Muzeju dekorativnih umetnosti (Berlin). Mladi španski dizajner Ektor Serano osnovao je svoj dizajn-studio u Londonu, kombinujući inovacije i predstavljanje poznatih ideja na nesvakidašnji i inventivan način, u oblasti industrijskog dizajna. Tako su se među njegovim klijentima našli brojni brendovi, uključujući i Gradsku skupštinu u Valensiji. Šta reći tek za brazilskog arhitektu Isaija Vajnfelda i njegovog britanskog kolegu Patrika Šumahera, dve velike zvezde u svom poslu. Vajnfeld se proslavio dizajniranjem nekih od najimpresivnijih objekata širom sveta, dok je Šumaher, kao osnivač „Laboratorije za istraživanje dizajna“, jedna od nezaobilaznih karika svetske dizajnerske scene. Obojica već imaju značajne kontakte sa beogradskom arhitekturom – Vajnfeld je dizajnirao hotel Skver najn, dok Šumaher priprema rešenje za hotel na mestu gde je sadašnja zgrada Beka. ISTOMIŠLJENICI Studio Heydays je 2008. godine u Oslu osnovala grupa istomišljenika, specijalizovana za štampane medije, art direction i grafički dizajn, kao i za rad na raznim projektima uključujući dizajn korporativnih identiteta, veb-sajtova, časopisa, knjiga i ambalaže. Heydays veruje da svaki rad treba da se zasniva na dobroj osnovnoj ideji, da je potreban miks funkcionalnosti i estetike, a sudeći po onome što su postigli, upravo to i rade. Ovo je zanimljiv dizajn-studio na koji svakako treba obratiti pažnju. Enota je osnovana 1998. sa ambicijom da kreira savremenu i kritičku arhitektonsku praksu otvorenog tipa, baziranu na kolektivnom pristupu razvoju arhitektonskih i urbanih rešenja. Tokom godina, Enota se konstantno razvijala i od početka je služila kao kreativna platforma za više od pedeset arhitekata. Taj tim arhitekata fokusira se na istraživanje zasnovano na dizajnu životne sredine gde se proučavanje savremenih društvenih organizacija i upotreba novih tehnologija prepliću da bi se stvorila inovativna i efektivna rešenja. Enotina rešenja su pod jakim uticajem istraživanja, reinterpretacije i razvoja socijalnih, organizacionih i dizajnerskih algoritama koji proizlaze iz prirode. Rezultat je uvek snažna veza građevina sa sredinom koja ih okružuje. I konačno, verovatno najzanimljivija advertajzing agencija dolazi iz Holandije i nosi ime 180 Amsterdam. Oni su agenciju nazvali po svojoj filozofiji: 180 Thinking („razmišljanje u rasponu od 180 stepeni“). Ime 180 odražava želju da se stvari sagledaju iz suprotnog ugla, te da se tako brendovima ponudi jedinstven imidž kroz jedinstvenu reklamu. Najpoznatija i najnagrađivanija reklama bila je ona iz 2004. godine za njihovog glavnog klijenta, Adidas, u kojoj se Lejla i Muhamed Ali boksuju. I u toj nedelji uverićemo se koliko je rada i ideja potrebno da bi jedna tako malo zastupljena umetnost kod nas doživela procvat. Doduše, za visoke ideje potrebna je i određena novčana suma, koja nam nekako stalno fali. Ali uverićemo se da to i nije uvek opravdanje, čak ni kada je ova oblast u pitanju.