Kohabitacija

Na redu je kohabitacija u našem političkom životu. Stranke koje su u izbornoj borbi bile čak na dijametralno suprotnim stranama sada će imati istovremeno svoje predstavnike na raznim ključnim mestima, te će se vlast ostvarivati gotovo svakodnevnim složenim sporazumima. Kohabitacija je latinska reč koja doslovno znači sustanarstvo (co- je prefiks koji znači su-, a ostatak reči nastao je od glagola habitare, stanovati). Savremeni evropski jezici romanskog porekla znaju za tu reč još u ranom srednjem veku. A tada je češće upotrebljavana da opiše činjenicu zajedničkog života na mikroplanu kao što je brak. Kakva je kohabitacija na mikroplanu najduhovitije je prikazao Dragutin Guta Dobričanin u svojoj lakoj komediji „Zajednički stan“, koja se od premijere januara 1954. godine decenijama prikazivala u Humorističkom pozorištu na Terazijama. Sam Guta je, sa poznatim komičarem Markom Marinkovićem u alternaciji, igrao Deda Bogu. Imao sam priliku da isti komad vidim u Lenjingradu polovinom prošlog veka prilikom gostovanja JDP u SSSR-u, ali kao satiričnu komediju. Rusi su sa dosta razloga taj prinudni suživot videli kao dramu sa tragikomičnim zapletima. Treba imati dosta demokratskog refleksa i građanske pristojnosti da se ostvari kohabitacija u našem javnom životu. Prilikom posete predsednika Tomislava Nikolića Kremlju Putin je, nazvavši to sam neobičnom gestom, zamolio svog gosta iz Srbije da upravo on prenese pozdrave Borisu Tadiću, što je delovalo kao mali kurs iz političkog bontona sa osvrtom na poglavlje - kohabitacija.