Propušteni Beč

U prošlu nedelju trebalo je da budem u – Beču! Da, da, u Beču, prijatelju! A što tako, naprasno, pobogu? Pozvan sam bio na proslavu dvadeset pete godišnjice Cepterove korporacije, moj batice! Iiii!? Šta „i“!? Nisam otišao iako mi je bilo sve plaćeno. Ali, u pozivu je pisalo da je obavezno smoking odelo, a i „diplomatske“ cipele. A kao što je poznato od svega toga imam samo – klompe. Dobro, imam i jedne cipele, ali me, brale, strašno žuljaju. Mada, posle su iz Monte Karla javili da smoking nije obavezan, i, mogao sam od nekog da pozajmim cipele, ali ko da mi pet dana čuva ovce?! Oni što su hteli, eeej, hiljadu i po dinara, dnevno, su mi tražili! Za tu lovu mogu da kupim jednu ovcu, da uvećam stado, domaćine. I nadam se da će g. Filip Cepter uvažiti moje razloge. Uostalom, i on je, svojevremeno, u NIN-u priznao da po celu godinu nosi samo sto evra u džepu. K. G. Jung, moj guru iz Švice mi je, tim povodom, svašta skresao u lice: „Škrtice smo i mi Švajcarci, ali vi iz Pirota i okoline prevazišli ste, bre, i Cincare! Ovamo kukaš da nemaš para da gradiš Nojevu lađu, a gde ćeš naći boljeg zadužbinara od Ceptera?! Seti se samo da je Vuk Karadžić kamčio i prosio, baš, širom Beča zbog štampanja Srpskog rečnika. A tvoja misija je mnogo veća od Vukovih ideja.“ Samo što je Jung ovo izgovorio, kad, Bilja mi iz Beograda javlja da su dva kineska tajkuna u Hongkongu sagradila Nojevu barku i to biblijskih, dakle, megalomanskih razmera, i, od nje su napravili hotel bez prozora!? Čista komercijala! Dok bi u mojoj Nojevoj lađi u Vidovu, na Suvoj planini, bile smeštene samo knjižara, biblioteka i čitaonica. Prodavale bi se i zajmile samo knjige koje svedoče o bogatoj slovenskoj prethrišćanskoj duhovnosti i kulturi, pa i o našem Aleksandru Velikom, a koga Grci hoće da nam preotmu. Inače, „cepter“ je trojanska dvosekla sekira, a reč je srpska. Jer, sa CEPTEROM se u ratu CEPAJU lobanje, a u miru drva. Ta srpska sekira nađena u delti Dunava, na ostrvcetu Belo gde se, i po Platonu, nalazi Ahilov grob, a ovaj junak je, gle, bio Aleksandrov uzor. Bajdvej, Cepterovi ljudi su mi i pomogli da dobijem na uvid tekst Aleksandrovog Testamenta koji se strogo čuva u Vatikanu. Po tom Testamentu je Aleksandar dodelio Srbima „sve zemlje od Jadrana do Severnog mora“! I, zato, evo, dve i po hiljade godina traje, na Srbe, velika pizma evropskih naroda, naših „podstanara“ i „kiradžija“. A novi potop će uskoro. Ovde u Vidovu na Suvoj planini već dve nedelje ne prestaje kiša tako da nije čudo što sam sanjao kako se sa Biljom i Saškom ukrcavam na Nojevu lađu. Došli da nas isprate patrijarh Pavle i moja „tetka“ Borka Vučić sa mojim roditeljima. Kao da ne stanuju, odavno, na nebu... Tu je, naravno, i moja Crna koja pobedonosno mjauče: „E, sada možemo, natenane, do Beča, mada ta varoš više ne postoji pošto se Severno more spustilo do Avale.“