Izgubljena „nevinost“ i privatnost

Kasno je za dokazivanje nevinosti Ruperta Mardoka, Rebeke Bruks i njima potčinjenih piona, koji su samo izvršavali naređenja bosova. Bruka koja je pala na NJuz of d vorld proširila se i na ostale medije. Na sudu imaju svoju šansu, ali „nevinost“ je u oku javnosti nepovratno izgubljena. Mediji danas imaju dovoljno neprilika i ovo je samo dodatni teret za industriju koja se menja neposredno pred našim očima. U kom smeru idu te promene, možemo da vidimo i na ovom primeru. Svi bi mi (manje-više) da budemo pošteni i primeri istinoljubivosti, ali jedina istina u svemu tome je da ljudi ljube samo profit. Kapitalizam nam je postavio model ponašanja po kome ukoliko ne vidiš da si okružen džunglom, nećeš videti ni način da preživiš. Pored „nevinosti“ medija izgubljena je i privatnost. Ne samo nekog tamo drugog, poznatog ili nepoznatog, nego i nas samih. Razvitkom tehnologija i ekspanzijom interneta, napreduju i njima srodni instrumenti špijuniranja. Oni ne postoje samo u formi nekakvih mikročipova koje viđamo po „džemsbondovskim“ filmovima. Koliko hardverski, oni mogu biti i softverski, a svoju paukovu špijunsku mrežu pletu i po internetu. Primeri toga su kompjuterski softveri, koji autoritativnim zemljama pomažu da skidaju nepoželjne sadržaje sa interneta. Mediji i strahovlade koriste sva dostupna sredstva, bila ona legalna ili ne, jasno ugrožavajući naša osnovna civilna prava. Paukova špijuna je mnogo i jedna bolesno ambiciozna Rebeka manje neće nam pomoći. Videćemo i šta će učiniti Kameron, pošto mu niko neće oprostiti ukoliko interveniše i zaštiti dragu mu drugaricu iz klupe. Nekako smo sve očekivali da ovakva nedela medija budu uhvaćena na delu u strogo individualističkoj i kompetitivnoj Americi, ali eto, svuda ista priča na „Divljem-divljem-Zapadu“. Pa šta da očekujemo od naših medija, kada se ovako ponašaju navodni „zaštitnici ljudskih prava“. Ispada da je jedino pravo koje je zaštićeno – pravo na moć novca.