Ambasador Dodik

Srpska javnost je napravila novi iskorak u regionalnoj saradnji, brižno se preispitujući kako će zvanični Zagreb, Sarajevo ili poluzvanična, fusnotirana Priština gledati na koalicije u Srbiji. Stvaranje nove atmosfere tolerancije i saradnje mogla je da ugrozi vest da hrvatski predsednik Ivo Josipović neće doći na inauguraciju srpskog kolege Tomislava Nikolića, ali će liberalna, demokratska Srbija nekako nadomestiti tu prazninu uz podsećanje da ni bivši predsednik Boris Tadić nije išao na Josipovićevu inauguraciju pošto je Hrvatska morala da na taj događaj pozove kosovskog predsednika. Javnost je sa budističkim strpljenjem pratila signale i savete koji svakodnevno stižu iz Vašingtona, Brisela, Moskve i balkanskih prestonica, ali je izgubila živce kada je obaveštena da se na trojnu vladu, DS, SPS i LDP, ne gleda dobro u Laktašima, mestu iz kojeg Milorad Dodik suvereno vlada Republikom Srpskom. To što je Dodik, na konferenciji sa liderom socijalista Ivicom Dačićem, sebi dopustio da se pretvori u glavnog selektora Srbije ocenjeno je u medijskim, intelektualnim krugovima kao krunski dokaz političkog primitivizma ili diplomatski skandal prvog reda, jer je valjda jasno da je Srbija zrelo, demokratsko društvo koje ne dozvoljava da joj vladu sastavlja neko sa strane, kao da nemamo već dovoljno ambasada u Beogradu. Dodik je, međutim, u poslednjih nekoliko kampanja bio jedan od glavnih aduta Demokratske stranke i Borisa Tadića, kada je biračima donosio red pozdrava i upozorenja iz Republike Srpske, koja je nekako navikla da sarađuje sa Tadićem i nikako ne bi želela da se to promeni. „Voleli bismo i Boris i ja da nas nisu belosvetski hohštapleri uvalili u svetsku ekonomsku krizu pa sad imamo problema. Oni u Italiji i Španiji su svoj standard gradili na nekoj virtuelnoj ekonomiji, pa im je sada teže nego nama“, objasnio je, na nedavnoj konvenciji u Novom Sadu, kako su on i njegov kum Tadić spasili svoje građane sudbine sirotih Španaca i Italijana. Ako već nijednom srpskom liberalu nije zasmetalo što Dodik više vremena provodi na mitinzima i konvencijama DS nego u svom kabinetu, zašto predsednik Republike Srpske ne bi mogao da se malo umeša i u sastavljanje vlade? Posebno ako bi u vladu trebalo da uđe lider LDP koji smatra da je RS genocidna tvorevina i kada se pored njega nekako stvorio Dačić, koji se ponašao kao čovek koji je samo zbog te Dodikove izjave i došao u Banjaluku. I dok Srbija grozničavo čeka vest da je dobila vladu, BiH je na korak da izgubi vladu čije formiranje je trajalo čitavih 15 meseci, ali je posle šest meseci na ivici raspada zbog sukoba između dve vodeće stranke iz Federacije BiH, SDA i SDP. Ta vest svakako nije dobra za stabilnost regiona, ali je dobro što u toj krizi glavne uloge ne igraju srpske stranke. Sam Dodik, koji je kombinacijom eksplozivnih izjava i diskretnih kompromisa uspeo da zaustavi unitarizaciju BiH i sačuva RS, pokazao je vrlinu koja se retko viđa u Srbiji – sa glavnom opozicionom strankom, SDS, redovno se dogovara i vodi zajedničku politiku na nivou BiH. Dobra vest za građane Republike Srpske je što se u rastavljanje vlade BiH Dodik neće previše mešati. Loša vest za građane Srbije je da izborna kampanja nije završena.