Teško nama milionerima

Srbija nije Grčka. Zato njeni penzioneri ne mogu očekivati da za 12 meseci dobiju 13 ili 14 penzija. Naprotiv. Moglo bi im se desiti da u godini prime 10 penzija ili manje, kao tokom 90-ih. Ovo bi bila samo jedna od posledica nastavka ekonomske politike bezglave javne potrošnje i daljeg zaduživanja. Ako to bude „antikrizni recept“ i nove vlade, Srbiju čeka kriza javnog duga, snažan pad dinara i proizvodnje, uz rast cena i nezaposlenosti, upozorava Fiskalni savet. Iako niko ne želi da prognozira kada se sve ovo može desiti, ekonomisti upozoravaju da je „dan D“ sve bliži. crni SCENARIO: RAVNO DO DNA Za vladu je najlakše da ne menja ništa, da ne bi narušila stabilnost i ljubav u koaliciji. U suprotnom bi mogla da naljuti koalicione partnere koji zamrzavanje penzija tretiraju kao socijalni genocid. Ali, šta su posledice politike u kojoj se neće povećavati porezi i neće zamrzavati plate u javnom sektoru i penzije, već će se sve veći budžetski deficit finansirati iz novih kredita? „Budžetski deficit bi do kraja godine bio veći od šest odsto a udeo duga u BDP-u preko 55 odsto i to pod uslovom da dinar ne slabi. Ako bi dinar slabio dug bi bio još veći“, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On upozorava da, zbog nepoverenja kreditora, država u jednom trenutku možda neće ni moći da finansira deficit. „Teško je proceniti kada bi mogao nastati taj preokret kod kreditora, a okidač za to mogao bi da bude i prekid aranžmana sa MMF-om“, objašnjava Arsić. Posledica takvog raspleta, prema njegovim rečima, biće kašnjenja penzija i plata iz budžeta, ali i pad BDP-a za 5-10 odsto, u zavisnosti od toga kako i koliko brzo bi vlada reagovala u takvoj situaciji. „To se već dešavalo mnogim zemljama. Amerika je tako spasila Meksiko, ali bojim se da nas nema ko da spasava, osim MMF-a. Zato je i neophodan aranžman sa Fondom“, tvrdi Arsić. I dok on ne veruje da bi država i u najgorem scenariju posegla za štampanjem para bez pokrića, jer je to protivno zakonskim propisima, njegov kolega Mlađen Kovačević misli drugačije. „Ni to nije nemoguće. Zato je ključna stvar obnavljanje aranžmana sa MMF-om koji bi mogao da reaguje ukoliko se stvari otmu kontroli. Iako i MMF snosi deo krivice za lošu ekonomsku politiku od 2000, sada je on neophodan Srbiji“, smatra Kovačević. On veruje da će sa MMF-om ili bez njega, država uspeti da u nekoliko narednih meseci „pegla“ svoje obaveze, ali nam potom sleduje „argentinski tango“, „ruski kazačok“ ili „grčki sirtaki“ svejedno je. „Nisu devizne rezerve vreća bez dna, a štampanje para vodi u hiperinflaciju. Dug će nam se enormno uvećati, a ionako je viši nego što se prikazuje. Čak 83 odsto duga je u devizama i da NBS nije intervenisala, evro bi danas vredeo 125 ili 130 dinara, pa bi automatski i udeo duga u BDP-u bio veći“, objašnjava Kovačević. Sivi SCENARIO: REZ DANAS ZA BOLJE SUTRA Za razliku od EU, gde je ključni spor između stezanja kaiša i podsticanja rasta, u Srbiji nema te dileme. Ne samo što ni do sada nismo stezali kaiš, pa nemamo šta ni da popuštamo, već što je pad BDP-a registrovan upravo kada je država najviše trošila. „Javna potrošnja u 2011. i 2012. je rasla, ali to nije podstaklo ekonomski rast, već imamo veći spoljnotrgovinski deficit i pad BDP-a“, kaže Arsić. On ne veruje u pozitivne učinke predloga nekih političara koji tvrde da bi sa 10 milijardi evra novih kredita mogao da se napravi BDP od 100 milijardi evra. „Ta ideja ima jednu manjkavost. Sa 10 milijardi uloženih u najefikasnije projekte BDP će se povećati za tri-četiri milijarde i umesto 30 biće 34, a ne 100 milijardi evra“, kaže Arsić. On smatra da bi trebalo povećati javne investicije u infrastrukturu, ali se zbog ograničenih mogućnosti zaduživanja moraju utvrditi prioriteti. Jer, da bi se rast duga usporio, a potom i zaustavio, deficit mora da se smanjuje i bolje je, kaže on, da se to radi planski, nego da za nekoliko meseci imamo stihijsko „prizemljenje“. Kovačević je nešto blaži. „Ima smisla zaduživati se za infrastrukturu, energetiku, navodnjavanje, iako je javni dug već veliki. Ali samo pod uslovom da novac zaista ode za te namene, a ne kao do sada u potrošnju.“ On je protiv prodaje Telekoma ili Komercijalne banke. Država bi, smatra, trebalo da zadrži strateške sektore i jednu domaću banku koja solidno posluje, a uz to se boji da bi i novac od te prodaje potrošili za penzije i plate i onda ne bismo imali ni pare, a ni imovinu. Ipak, slaže se sa onima koji novoj vladi savetuju da proda nepotrebnu državnu zemlju, stanove, zgrade... Sagovornici NIN-a podržavaju predloge Fiskalnog saveta, iako su svesni da će povećanje PDV-a na 22 odsto i zamrzavanje plata i penzija nakratko zaustaviti privredni rast i uticati na pad životnog standarda građana. To je, kažu, neminovno. Sa druge strane, rezovi u javnim finansijama srednjoročno bi Srbiji doneli uravnotežen budžet. Pogotovo ako nova vlada bude odlučna da ispravi greške iz prethodne decenije i reformiše javne nabavke, smanji korupciju, ukine nepotrebno subvencionisanje svega i svačega, ukine na desetine nekorisnih agencija, pospeši finansijsku i budžetsku disciplinu i sivu ekonomiju dovede do prihvatljivog nivoa. „Sređivanje stanja u javnim finansijama doprinelo bi snižavanju inflacije i stabilizaciji kursa, smanjivanju spoljnog deficita, manjim kamatnim stopama, što bi, uz ostale reforme, uticalo na rast zaposlenosti i BDP-a, a time i na rast realnih dohodaka“, kaže Arsić. Neće se, ipak, svi ekonomisti složiti sa njim da povećanje poreza na potrošnju treba da prati niže opterećenje zarada. Oni se plaše da bi povećanje PDV-a povećalo sivu ekonomiju, a niži porez na zarade neće povećati broj novih radnika, već profit poslodavaca. Kao dokaz navode priznanje premijera Mirka Cvetkovića da prošlogodišnje olakšice nisu dale dobre efekte i da je zaposleno samo 10.000 ljudi. I Kovačević upozorava da bi povećanje poreza trebalo pažljivo i temeljno analizirati kako se privreda i građani ne bi doveli na ivicu ambisa. Uz to, vlada je posebno osetljiva na socijalne buntove i nemire, pa bi pod tim pritiskom lako mogla popustiti. A onda se opet vraćamo na početak. Popuštanje kaiša, nova potrošnja i novo zaduživanje. I tako dok i sami ne odigramo tango, kazačok ili sirtaki. Kad već ne možemo užičko kolo. Crni scenario: Deficit oko 2 milijarde evra, javni dug 18 milijardi evra, rast vrednosti evra, rast cena, pad zaposlenosti, pad BDP-a od 5 do 10 odsto, kašnjenje plata i penzija i bankrot Sivi scenario: Postepeno smanjenje deficita i duga, rast BDP-a od dva odsto u 2013, manja nezaposlenost, više investicija, lagani rast standarda od 2014. Ružičasti scenario: Ne postoji