I štednja i rast

Austrijske banke, koje u Srbiji drže skoro petinu tržišta, rade dobro i žele da ostanu na srpskom tržištu, tvrdi za NIN guverner Centralne banke Austrije i član Saveta Evropske centralne banke (ECB) Evald Novotni. Uvek, naravno, ima izazova, posebno zbog potrebe da se poveća kapital banaka za pokriće eventualnih rizičnih plasmana, jer su u Srbiji i još nekim zemljama krediti uglavnom vezani za evro ili neku drugu valutu. To je, ističe Novotni, rizik i na mikronivou, odnosno za pojedine banke, ali i na makronivou, za celu zemlju. Zato, zajedno sa Narodnom bankom Srbije mi ohrabrujemo poslovne banke da više prikupljaju depozite u lokalnoj valuti, što je baza i za odobravanje veće količine dinarskih kredita, čime će se smanjiti rizik od promene kursa, objašnjava Novotni, koji je nedavno na seminaru NBS govorio o aktuelnim izazovima evrozone i ekonomije EU. Je li za ECB prihvatljiv novi model koji predviđa nešto blažu štednju i mere za podsticanje ekonomskog oporavka? Mislim da je to pogrešan pravac diskusije, koji dovodi u zabludu, jer svi se slažu da sa jedne strane moramo da vratimo zdravu strukturu budžeta, a sa druge strane moramo da imamo odgovarajuću ekonomsku ulogu države. Treba nam, dakle, oboje. I štednja i privredni rast. Ne jedno ili drugo, već i jedno i drugo. Pitanje je, međutim, koliko brzo javne finansije mogu da se dovedu u ravnotežu, jer je za velike, strukturne promene neophodno vreme. Zato reformama moramo dati vremena da počnu da daju efekte. Na političkom planu su već donete neke veoma važne odluke, ali one tek treba da se realizuju i da počnu da deluju. Kako recesija u mnogim zemljama evrozone može da utiče na zemlje poput Srbije, kojima je EU glavni spoljnotrgovinski partner? Moram biti otvoren - kriza utiče na sve zemlje Evrope. Naročito su male ekonomije, kao što je srpska, ali i austrijska, veoma pogođene i moraju biti veoma pažljive. One moraju biti svesne da je neophodno obezbediti refinansiranje ne samo javnog nego i privatnog duga. Dakle, moramo svi biti veoma oprezni i znati da je prvi uslov u ovoj situaciji da imate stabilnost u javnom budžetu, ali je važno, kao što možemo videti na primeru Španije, da vam ni privatne banke ne prave probleme. Samo na tim osnovama možete imati ekonomski rast. Bez ekonomske stabilnosti privredni rast je nemoguć. Godinama Srbija ima budžetski deficit veći od pet odsto BDP-a. Je li to znak da i mi živimo iznad mogućnosti kao što ste nedavno rekli za Grčku? Nadam se da niste kao Grčka, ne vidim vašu perspektivu na takav način. Naravno, opšta situacija je zabrinjavajuća i svaka zemlja mora da bude veoma oprezna. Rizik, a samim tim i oprez internacionalnih investitora je suštinski porastao, tako da prioritet mora da bude da se obezbede stabilni uslovi, kako bi se izbegli problemi u javnim finansijama. Da li je visoka referentna kamatna stopa od 9,5 odsto prepreka za izlazak iz recesije i za borbu protiv nezaposlenosti? Ne bih to komentarisao. To je specifična politika centralne banke, ali mogu reći da je po onome što smo videli u prošlosti NBS vodila uspešnu politiku. Koliki je stepen rizičnih kredita u Austriji jer je u Srbiji udeo tih kredita privredi 25 odsto? Da li biste bili zabrinuti da je tako u Austriji? U Austriji je udeo rizičnih kredita manji nego u Srbiji. Pri tome, mislim da ti brojevi kod vas možda izgledaju gore nego što je realno stanje, ali to je svakako nešto što treba veoma oprezno posmatrati i pratiti. O tome smo razgovarali i sa menadžmentom NBS i treba imati u vidu da tu ima i dosta statističkih problema i nejasnoća u definiciji u Srbiji i još nekim zemljama. Nedavno su NBS i Vlada Srbije odlučili da zatvore Agrobanku zbog gubitka od skoro 280 miliona evra. Istovremeno otvorena je Nova Agrobanka, za čije je osnivanje država obezbedila 90 miliona evra. Da li je tako nešto moguće u Austriji? Ne znam dovoljno detalja za taj konkretan slučaj, pa ne mogu da ga komentarišem, ali smo, nažalost, videli mnogo iznenađenja i u drugim zemljama, počev od SAD, Velike Britanije, Irske, Nemačke, pa i Austrije. Očigledno je danas veoma teško obezbediti dobar nadzor nekih banaka, jer ima mnogo elemenata koji utiču na to, počevši od uloge rejting agencija, koje u nekim slučajevima nisu na vreme reagovale, što posebno važi za početak krize u SAD. Austrijska centralna banka je povećala moć bankarske supervizije, ali svakako nikada ne možete da budete sigurni da možete da izbegnete takva iznenađenja. Videli smo da čak i u tako regulisanim ekonomijama kao što je kineska, bankarstvo može biti posao velikog rizika. Možda bi to trebalo da bude jedna od lekcija - da bi banke trebalo da imaju više kapitala nego do sada. Bankarski sistem mora postati manje rizičan. To ne znači da će problemi nestati, ali moramo bolje da reagujemo nego do sada. Austrijska država je izdvojila značajnu sumu novca da bi dokapitalizovala i spasila Hipo Alpe-Adrija banku. Je li, po vašem mišljenju, to bio dobar ili pogrešan potez? Nakon preuzimanja od strane austrijske vlade, u toku su pregovori o prodaji Hipo Alpe-Adrija banke strateškom partneru i taj proces je u toku. Ne znamo još kako će se sve to okončati, ali je u ovom trenutku najvažnije da je ta banka obnovila biznis i da je opet profitabilna. Imamo još jedan sličan primer. To je Folks bank internešnal. Ona je posle dokapitalizacije od strane države prodata najvećoj ruskoj Sber banci, tako da ta banka sada ima ekspoziture i van Rusije i van Austrije, sa idejom da se dalje širi i razvija poslovanje u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. To je jedan dobar primer. Bankar - socijaldemokrata Pre nego što je septembra 2008. postao guverner Centralne banke Austrije i član Saveta ECB, Evald Novotni je 20 godina bio član Nacionalnog saveta austrijskog parlamenta. Od 1974. je na raznim funkcijama u austrijskoj Socijaldemokratskoj partiji. Pet godina proveo je na mestu potpredsednika Evropske investicione banke. ECB spremna na sve Da li su novi izbori u Grčkoj, zbog nemogućnosti da se formira vlada, udaljili tu zemlju od evrozone, ima li ECB spreman scenario i kako bi to izgledalo u praksi? Dobra centralna banka mora da bude spremna na svaki scenario, ali sa druge strane ECB ne priča previše o tome. Naša pretpostavka nije da će Grčka napustiti evrozonu, već da će ostati deo monetarne unije, ali se, naravno, moramo pripremiti za sve. Veliki su rizici pred nama i stvari ne treba uzeti olako. Lično me nervira stav nekih ljudi koji smatraju da neće biti problema ako Grčka više ne bude deo evrozone. Pre svega moramo videti kako će se situacija u Grčkoj razvijati i da li će ona odlučiti da ostane u zoni evra. U svemu tome ne treba zaboraviti da to nije nešto o čemu treba razgovarati samo na evropskom nivou, već i sa MMF-om, sa kojim takođe postoji neki dogovor. Zato svaka akcija treba da se preduzme u saradnji sa MMF-om.