Od mapiranja do inkubatora

Iskreno, više bi mi prijalo da se taj festival naziva muzičkim ili likovnim ili da bude advertajzing sajam, jer bih lakše shvatila ideju iza ovog ambicioznog poduhvata. Ovako imamo i kreativnu reklamu za Imlek i „kreativne intervencije u prostoru“ i kreativne kobasice od vepra i kreativnu umetničku postavku i kreativni način da se narod zabavi. Sve je tu, samo fali odgovor na pitanje: „O čemu se ovde radi?“ Gledajući internet-prezentaciju festivala malo sam toga uspela da razumem o samom programu. Tu je reč o nekakvim dinamičnim inkubatorima, platformama, transkulturnim pojavama, mapiranjima, urbanim paradoksima… Ono što je, pak, bilo dovoljno precizno je da festival ima za cilj da oživi jedan lep, a zapušten deo Beograda, u davnoj prošlosti poznat kao biznis centar grada – Savamala. To vam je tamo kod autobuske stanice, između Save, Brankovog mosta i Zelenog venca. Šarmantan i potpuno bizaran deo grada gde vozila C kategorije izbacuju izduvne gasove na retke preživele predratne zgrade. U tim građevinama nalaze se luksuzni salonski stanovi, a odmah pored su stovarišta, magacini i kafane oko Lastine stanice gde trešti živa muzika od dva po podne do sedam ujutro. Pazite, ako uspeju da srede zgradu Geozavoda i zaustave njeno propadanje i nagovore Đilasa da skrene kamione i cisterne iz Karađorđeve ulice, to će biti sasvim dovoljan doprinos. Festival se ispostavio kao dobročinitelj za lokalnu zajednicu, ali to svakako neće učiniti da kvalitet tih umetničkih postavki bude bolji. Nakon što sam ispitala mapiranje, platforme, paradokse, intervencije i inkubatore, došla sam do zaključka da se iza ovih čudnih termina krije nedostatak novca koji bode oči u doživljaju onoga što bi trebalo da bude najbitniji, taj umetnički segment Miksera. Nema umetnosti bez mecena, a nema ni kreativnosti u Srba dok nam nijedan muzej ne radi.