Samo je jedna mama!

Za sportiste baš i ne znam, ali za oglašivače još uvek važi De Kubertenovo pravilo. Zaista je važno učestvovati. Svake četvrte godine, oči celog sveta uprte su u tih pet krugova i zato se valja zavrteti u olimpijskom reklamnom bloku. Bilo kako bilo, mislim da već sada imamo pobednika. To je – mama. Za sve koji još nisu videli reklamni spot Najbolji posao, evo kratkog sadržaja. Rano je jutro. Sve na svih pet kontinenata još spava. Deca naročito. Duboko i bezbrižno. Majke ih nežno i polako bude. Sanjivi anđeli se hvataju za mame kao za jastuke. Predano doručkuju. Sledi klaćenje do obdaništa. Odvoženje u školu. Deca rastu. Majke stare. Da parafraziram maestra Sidrana, i majka je kuća koja se ruši. Ali nema predaje. Sada su mame na treninzima. Prate neuspehe svojih tinejdžera. Podižu. Navijaju. Grizu nokte. Žmure. I, konačno, suze radosnice na Olimpijadi... Najteži posao. I najbolji posao. Biti majka. Tako spiker rezimira spot. I život. Ovaj kratki mainstream omaž roditeljstvu nateruje suze na oči. I tera na razmišljanje. Prodaja, dakle, takođe, može biti plemenita. Reklamu je potpisao internacionalni gigant iz Sinsinatija. Počeli su kao lokalni proizvođač sapuna i sveća. Irac i Englez. Za vek i po postali su imperija, veća nego njihova majka Velika Britanija ikad. Novom kampanjom priznaju da nisu proizvođač sportske opreme, niti baš imaju veze sa sportom. Prisutni su na Olimpijadi, jer podržavaju mame. Igrača i navijača. Reklama je reklama. A mama je mama. Zato su oni ponosni proizvođač svega što mame najčešće koriste. Pelena, deterdženata, maramica, krema… jeste, svega za naše dupe. Sklonite taj Peričin zarez. Ne zarezujte frajerisanje. Izbrišite tu zapetu. O koju zapnemo misleći da smo duhoviti. Ne stajte na tom mestu. Recite slobodno tu rečenicu u jednom dahu. Uskličnik neka ostane.