Brdo za elitu

Samo na jednom mestu mogli su da se skupe bivši, sadašnji i budući vladari, sumnjivi i osuđeni, prokazani i slavljeni, plemstvo i razvlašćeni, levičari i vlasnici današnje Srbije. Tu na Dedinju, u raskošnim vilama žive danas svi oni koje etiketiraju kao srpsku elitu. Neki od njih su bili akteri, ali i žrtve prevelikog istorijskog bremena. Doživotni predsednik naroda i narodnosti čak i mrtav nije otišao sa Dedinja, nastanivši se zauvek u Kući cveća. Jedan od jugoslovenskih predsednika je uhapšen u vili, a potom isporučen u Hag, dok je jedan kraljev namesnik, posle puča 27. marta, napustio dvor i zauvek otišao iz zemlje. Svaki politički zemljotres u proteklih nekoliko decenija izbacio je ili dodao po nekoliko novih imena na spisak stanara najpoznatijeg beogradskog brda. Ta sudbina nije mogla zaobići ni Tomislava Nikolića, novog predsednika Republike Srbije. Iako je njegova želja, navodno, bila da nastavi da živi u porodičnom stanu na Novom Beogradu, konačna odluka o adresi šefa države, međutim, zavisiće od procene njegove bezbednosti. Po svoj prilici novom predsedniku bi mogla biti dodeljena na korišćenje rezidencija u Užičkoj 38. Ovaj objekat bio je namenjen premijeru Mirku Cvetkoviću, ali je četiri godine uglavnom bio prazan. Cvetković je tokom celog mandata stanovao u porodičnoj kući u Zemunu. FORMALNOST I bivši predsednik Boris Tadić mogao bi, ako postane premijer, takođe iz bezbednosnih razloga, da nastavi da živi u rezidenciji u Užičkoj 23, jer, kako kažu u Nemanjinoj 11, nema formalnih prepreka da Tadić ostane i dalje u vili koju je koristio kao predsednik. Iako se do tačnih i relevantnih podataka teško dolazi (trenutno, do izbora nove vlade, niko nije spreman da o toj temi zvanično govori), u Vladi se moglo saznati da „ne postoje predsedničke i premijerske vile, koje su rezervisane za nosioce ovih funkcija“, već po preuzimanju dužnosti funkcionera donosi se odluka u koji će državni objekat on da se useli. Na spisku reprezentativnih Vladinih zdanja je i kuća od 700 kvadrata u Lackovićevoj ulici. Po jednoj od ranijih uredbi, ovo zdanje bilo je rezervisano za šefa države. Zakonsko pravo na korišćenje reprezentativnih vila i stanova imaju predsednik, premijer, ministar odbrane i načelnik Generalštaba. Vladina uredba o krugu osoba koje mogu ili moraju da žive u rezidencijama, kao i o statusu pojedinih vila u državnoj svojini, više puta je menjana. Pravo na državni smeštaj polažu i ministar policije i predsednik Skupštine. Najviši državni funkcioneri proteklih godina su uglavnom izbegavali rezidencijalne objekte. Ni pretnje nisu naterale zamenika premijera i prvog čoveka MUP-a Ivicu Dačića da izađe iz svog stana, kao ni predsednicu Skupštine Slavicu Đukić Dejanović, iako su imali pravo na službeni krov. Najdosledniji u odbijanju da se preseli u državnu rezidenciju bio je predsednik DSS Vojislav Koštunica. Ni kao prvi čovek SRJ, niti kao premijer Srbije nije želeo da napusti svoj stan na Dorćolu. I premijer Zoran Đinđić je odbijao selidbu na Dedinje, da bi se u Užičku 40 preselio tek posle zahteva službi bezbednosti. Posle ubistva premijera, njegova supruga Ružica, odlukom Vlade i na insistiranje premijera Koštunice, dobila je vilu na trajno korišćenje. Politička topografija Dedinja svrstava ovo brdašce u najzagonetnije parče zemlje u regionu. Osim Josipa Broza Tita i njegove porodice (Jovanka Broz i danas živi u jednoj dedinjskoj vili), vile na Dedinju bile su na raspolaganju visokim partijskim funkcionerima iz svih jugorepublika. Devedesetih se u iste vile useljava nova politička garnitura, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, a posle petooktobarskih promena, luksuznih kuća pod sumnjivim okolnostima domogli su se i najbogatiji srpski biznismeni, tajkuni i kriminalci. POREZ Tokom devedesetih najpoznatija dedinjska adresa bila je Tolstojeva 33. Zdanje u kojem su nekada živele sestre izdavača Gece Kona, komunisti otimaju i useljavaju visokog funkcionera Jovana Veselinova, koji je tu živeo do 1990. godine. U kuću se potom nastanjuju Mirjana Marković i Slobodan Milošević, koji su, navodno, zdanje otkupili za desetak hiljada maraka. Po njihovoj želji kuća dobija novi izgled, dograđuje se i proširuje, a pripaja joj se i deo susednog placa sa brojem 31, koji je Miloševiću, navodno, poklonio Bogoljub Karić. Svojevremeno se pojavila vest da je vilu, vrednu pet miliona evra, od Mirjane Marković kupio lider podzemlja Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam. Tih godina na Dedinje su se, u kuće izuzete iz Fonda Diposa, koji upravlja delom reprezentativnih objekata, preselili mnogi zaslužni pojedinci bivšeg režima. Senti Milenkoviću, Miloševićevom telohranitelju, pripala je polovina kuće u Šekspirovoj, od 155 kvadrata, dok je Borislavu Miloševiću predato gotovo dva puta veće zdanje u Kačaničkoj ulici. Prve komšije na Dedinju su nekadašnji šef SDB-a Jovica Stanišić (316 kvadratnih metara) i bivši predsednik SRJ Zoran Lilić (309 kvadrata). Istina, Lilić je, kako piše u izveštaju inspekcije, prilikom otkupa petosobnog stana u Ulici Vasilija Gaćeše na Dedinju, dao u zamenu dva stana od ukupno 95 kvadrata, dok je Stanišiću kasnije utvrđen porez na ekstraimovinu u iznosu od 138.000 evra. uredba Danas je sumnjivo izdvajanje nemoguće, kaže direktor Diposa Kostadin Popović. „Za tri godine, koliko sam na čelu ovog preduzeća, nijedan objekat nije otuđen, a svi ostali, kojih je oko 400, služe svrsi za koju su i namenjeni – za izdavanje diplomatsko-konzularnim predstavništvima.“ Pored imovine u vlasništvu Republike o kojoj se stara Dipos, postoje i objekti koji su u nadležnosti Republičke direkcije za imovinu. Sa Direkcijom se može komunicirati samo elektronskom poštom, pa se tako jedino moglo saznati da su „reprezentativni i rezidencijalni objekti obuhvaćeni Uredbom o sredstvima reprezentacije i načinu njihovog korišćenja i održavanja i tom uredbom su povereni na upravljanje i održavanje Upravi za zajedničke poslove republičkih organa“. A što se tiče načina korišćenja objekata, „isti se koriste na osnovu odluke generalnog sekretara Vlade i predsednika Republike“. Pa ko shvati, razumeće. Dedinje odavno ne računa više na kraljeviće i prosjake, već samo na bogate, uspešne i moćne. To su elite vlasti i elite novca. Najčešće se preklapaju i sarađuju dobro bez obzira na ideološke razmirice.  Luksuzni kvadrati U zbirnom stanju nepokretnosti po vrstama Republičke direkcije za imovinu, u periodu od početka. 2002. do početka 2012., od reprezentativnih objekata RS poseduje 78 rezidencija (28.343 kvadratna metra), 137 reprezentativnih zgrada (46.131 kvadrat) i devet delova (reprezentativnih) zgrada (4.830), sa knjigovodstvenom vrednošću od 2.432.936.464 dinara. To je, dakle, oko 21 milion evra, a tržišna je vrednost neuporedivo veća.