Još ima nade

Iako na ponovljenim izborima u prošlu nedelju nisu dobile niti polovinu glasova, tri partije u Atini intenzivno pregovaraju oko formiranja koalicione vlade, koja prezaduženu i osiromašenu Grčku treba da vodi kroz uzburkane vode narednih meseci i godina. Pregovori su teški, ali se u trenutku zaključenja ovog broja NIN-a najavljivalo da bi nova vlada mogla da se sastavi brzo, možda već i do kraja nedelje. Da bi se taj ambiciozni cilj ostvario, potrebno je da se prevaziđu i neki suprotstavljeni stavovi. Tako Demokratska levica postavlja uslove za ulazak u vladu u ulozi neophodnog trećeg partnera pored dve tradicionalno vladajuće stranke, konzervativne Nove demokratije (ND) i socijalističkog Pasoka, obe proteklih decenija do guše umešane u korupcionaške afere i široko rasprostranjeni nepotizam; levičari traže reviziju programa štednje, a zatežu i oko izbora premijera, tražeći da to bude neka neokaljana ličnost koja uživa poverenje svih Grka. NEDOUMICE Otvoreno je pitanje šta bi Atina sve od poverilaca mogla da traži kako bi se malo olabavile izuzetno teške i bolne mere štednje, koje guše privredu i investicije. Među strankama nije usaglašeno ni pitanje trajanja buduće koalicije, odnosno da li njen mandat treba ograničiti, pa onda još jednom ići na izbore. Različite stavove partije imaju i o pitanju imigracione politike, tj. statusa brojnih ilegalnih emigranata iz Afrike, sa Bliskog istoka i Albanije. S tim u vezi su i mere za borbu protiv kriminala, na koje se različito gleda. Zahvaljujući izbornom zakonu, ND je kao najjača stranka dobila bonus od 50 dodatnih poslaničkih mesta, tako da bi koalicija sa Pasokom i Demokratskom levicom u parlamentu imala komotnu većinu od 179 od ukupno 300 poslanika. Na žalost socijalista nije se ostvarila njihova želja da se stvori vlada nacionalnog jedinstva, u koju bi ušao i radikalni levičarski savez Siriza, koji je dobio 26,9 odsto glasova i tako postao druga po snazi parlamentarna frakcija. Aleksis Cipras, vođa Sirize, u startu je odbio bilo kakvu saradnju sa konzervativcima i socijalistima, koji su naizmenično preko 30 godina vladali Grčkom i zemlju doveli takoreći na ivicu ambisa. „Ostajemo njihovi protivnici i bićemo jaka opozicija“, kaže on, svestan da veliki deo Grka deli stav da su Evropska unija i svetski finansijski centri njegovoj zemlji nametnuli izuzetno teške obaveze i da bi najlakše bilo to sve jednostavno ignorisati, jer one samo pogoršavaju socijalnu krizu u zemlji. Zemlja već petu godinu zaredom beleži recesiju, nezaposlenost je dostigla rekordnih 22,6 odsto – te će nova vlada biti u nezahvalnom položaju balansiranja između zahteva miliona osiromašenih i tvrdokornih uslova globalnih finansijskih institucija. OBEĆANJE ND i Pasok su već obećali da će ispunjavati zahteve iz tzv. memoranduma, spiska međunarodnih zahteva koji predviđaju radikalne mere štednje. Grčka, tako, do 2014. mora da smanji državne troškove za 11,5 milijardi evra (pet odsto bruto društvenog proizvoda), a to znači otpuštanje hiljade činovnika, smanjenje plata, penzija i socijalne pomoći, štednju u zdravstvenom i obrazovnom sektoru. Partije iz buduće vlade bi želele da rok za primenu rezova produže za barem dve godine. Tome se najenergičnije protivi Nemačka, čiji je ministar ekonomije Filip Resler izjavio: „Nema popuštanja“. Kako li to zvuči grčkim ušima, kada se zna da u državnim blagajnama ima novca za javni sektor, za plate i penzije samo do 20. jula. Stoga je imperativ brzo formiranje vlade, koja bi mogla da nastavi pregovore sa poveriocima. Grčka je, doduše, podršku u zahtevu za produženje rokova dobila od – Sjedinjenih Država. Na samitu G20 u meksičkom Los Kabosu, visoka predstavnica Obamine administracije, Lael Brejnard, u utorak je rekla da postoji širok prostor za obe strane da nastave pregovore oko novog sporazuma, koji bi Grčkoj dao više vremena za ispunjenje obaveza. Brejnardova je iznela stav Vašingtona da i EU i MMF treba da shvate da je dosadašnji neuspeh grčkih napora rezultat „produženog političkog procesa“. Taj politički proces je ovakvim ishodom izbora valjda okončan - pa se valja posvetiti gorućim životnim pitanjima. Razmere krize vidljive i u grčkim letovalištima Borba za svakog gosta Nikos, ugostitelj iz letovališta Toroni, na poluostrvu Sitonija, spremao se u prošlu nedelju na 170 kilometara dug put do stalnog prebivališta u gradiću Prohomi, severno od Soluna. „Nikako ne bih propustio da izađem na biralište“, kaže on za NIN, ne odajući ko će dobiti njegov glas. Ostatak porodice nije nameravao da glasa, jer neko mora da vodi računa o malom pansionu i taverni na plaži, iako je gostiju vidno manje nego prošle, a pogotovu pretprošle godine. „Da nema Bugara, Rumuna, vas Srba i žitelja Skoplja (kako većina Grka naziva Makedonce) ne znam šta bih radio“, kaže Nikos. I ovaj Grk, kao i većina sunarodnika, za sve nedaće koje već godinama pogađaju zemlju optužuje pre svega sopstvene političare, ali i „Evropu“, koja „po diktatu Amerike“ želi da kontroliše sve i svakoga. „A i ovi momci iz Sirize su pametni, igraju na nacionalnu žicu, iako su previše radikalni – ne mogu oni sada da napadaju našu crkvu i da ukinu evro i tek tako uvedu ponovo drahmu“. A onda dodaje da pred početak sezone nije mogao da nađe nijednog grčkog radnika da pomogne oko uređenja pansiona, lepe bašte i plaže: „Naši nezaposleni momci više vole da pijuckaju svoj frape i pričaju na mobilnom, nego da zarade“. Za te poslove je angažovao šestoricu Albanaca, a čistačica i sobarica je Rumunka, jer za Grkinje je ispod časti da rade u tuđoj kući. NJegov komšija, restorater, angažovao je Ruskinju i Srpkinju kao kelnerice. „Sigurno ih malo plaća, ali imaju stan i hranu“, kaže. Nedaleko, u mirnoj uvali Porto Kufo, restorater Janis privlači goste tako što im ne naplaćuje kvalitetno flaširano vino, koje po cenovniku košta 12,80 evra. „Borim se za svaku mušteriju, jer ove godine skoro da i nema Grka, koji su mi bili najbrojniji gosti. Ali, lakše mi je sa Bugarima i Rusima, jer su manje zahtevni od mojih zemljaka, koji odmah vraćaju porciju ako nije onakvog ukusa na koji su navikli“. Vlasnik jedne taverne iz Soluna se žali da je otpustio pola osoblja, jer mu je i promet za toliko opao. „Obični Grci više ne dolaze na tradicionalne porodične ručkove vikendom, ili večere radnim danima – nema se para. Druga je priča s onim bogatima: njihovi fensi, ultramoderni restorani rade punom parom“. Zbog opalog prometa ne može da servisira dug banci za modernizaciju kuhinje, ali se ne brine da bi mu to moglo biti oduzeto. „Banke ne mogu, čak da i hoće, da zaplene na hiljade automobila, stanova, televizora i ostale opreme od dužnika – jer nemaju kome da sve to ponude. Tako sada mnogi voze i dalje dobra kola koja nisu njihova i ne otplaćuju rate“. I njegov pik-ap je nabavljen na lizing; rate ne plaća već godinu dana. Razmere krize se dobro vide duž puta od Soluna do Halkidikija. Na desetine velikih, polusagrađenih ili dovršenih a praznih objekata: benzinskih pumpi, prodajnih salona, restorana, apartmanskih naselja ili pansiona zvrji prazno, a na fasadama se vijore transparenti „Prodaje se“ ili „Izdaje se“. A nema se kome.