Kraj debelih bankarskih mačora

Za nju je problem što su u isti koš sa evropskim stavljene i američke i britanske banke, koje su se trudile da poprave bilanse, a nisu bile ni prinuđene da otkupljuju dugove svojih država. Zato su, smatra, evropske banke izložene većim problemima, jer ECB nije u stanju da direktno sanira bankarski sistem evrozone, već sva pomoć ide preko državnih kasa, a uz to su štediše povukle ogroman kapital iz grčkih, italijanskih i španskih banaka. Može li se smanjenje rejtinga najvećih banaka tumačiti kao najava novog talasa nestabilnosti? Tržišta reaguju na vesti o bankama, državnom dugu, mogućoj fiskalnoj integraciji, ne naročito toplom odnosu između Olanda i Merkelove, ali se suština ne menja. Ako Grčka i još neke zemlje sa periferije napuste evro, to može katastrofalno da utiče na Nemačku – naglo bi porasla nezaposlenost, a smanjila bi se stopa privrednog rasta. Top menadžeri u tim bankama sve vreme su dobijali visoke bonuse? Banke, koje su pre nekoliko godina zatražile pomoć da prežive, ne mogu da opravdaju ogromne bonuse rukovodilaca i pojedinih trejdera. No, ako ih dobro ne plate, najkvalitetniji ljudi će otići kod konkurenata. Iako je teško zadržati talenat bez adekvatne kompenzacije, kultura „debelih bankarskih mačora“ treba da se ukine. Mnogi bankari ne zaslužuju svoje bonuse. Može li još neka svetska banka doživeti sudbinu Liman Bradersa? Političari su naučili lekciju i nemilice štampaju pare kako bi sprečili da još neka velika banka bankrotira. To je dobro na kratak rok, a na duži se postavlja pitanje zbog čega po svaku cenu sanirati banke da bi se prividno održala stabilnost. Zato neprofitabilne banke opstaju uz „zombi“ preduzeća, jer kada postoji moralni hazard, svi očekuju pomoć i niko ne očekuje da potone. I dok zemlje istočne Evrope, pa čak i Kina nastoje da stvore tržišnu ekonomiju, socijalizam se krišom nastanio u bankarski sistem zapadnih zemalja. Može li uskoro biti smanjen i kreditni rejting Srbije? To zavisi od stabilnosti finansijskog sistema. Na njega negativno utiču prezaduženost građana i visoka nezaposlenost, ali je dobra vest da banke u Srbiji nisu pozajmljivale novac od ECB da bi kupovale srpski državni dug. Uz to, cene nekretnina u Srbiji nikada nisu astronomski rasle kao u Španiji, a zbog pucanja tog „mehura“ španske banke su verovatno u najgorem položaju u Evropi.