Lutke sa naslovne strane

Novine rečenim damama obezbeđuju javni prostor i publicitet, dame pak novinama (bar tako novine misle) povećavaju tiraž. Da li sad sledi moralna tirada? Uopšte ne. Vulgarna pornografija koja je preplavila srpske medije mnogo je više od pukog „govora tela“ i golicanja erotske mašte. Pokušaćemo da razjasnimo o čemu se tu radi. Kada je Endi Vorhol svojevremeno izjavio da će u modernom svetu svi imati šansu da budu slavni famoznih „pet minuta“ nije ni slutio kakvu će to Pandorinu kutiju otvoriti. Tim pre što je Vorhol umro pre pojave Fejsbuka, Tvitera i sličnih društvenih mreža koje su učinile da su danas praktično svi poznate ličnosti. Ali Vorholov otvoreni poziv na participaciju u svetskoj ili bar nacionalnoj slavi ozbiljno je shvaćen još za njegovog života. Najpre su anonimni slikarski geniji unakazili podzemnu železnicu i gradske zidove, ali njihova je slava kratko trajala, pa se u borbi za mesto u Ginisovoj knjizi rekorda prešlo na ispijanje hektolitara piva i ljubljenje do iznemoglosti, sve dok pojedini slavoljupci nisu došli na ideju da se proslave ubistvima slavnih ličnosti. Tako je glavu, između ostalih, izgubio i DŽon Lenon. „Pojaviti se u novinama“ (osim u umrlici) i u Srbiji je oduvek bilo stvar prestiža. Naročito posle svojevremenog uspona takozvane regionalne štampe koja je, posle sloma komunizma, neslavno propala. Od početka devedesetih naovamo, pet minuta slave bilo je moguće samo u beogradskim medijima. A beogradski mediji su znali da to iskoriste podilazeći najnižem prekoplotaškom i voajerskom ukusu, rečena je štampa započela sa direktnim prenosima privatnih života javnih ličnosti. Najpre se to svodilo na verbalne tračeve i prepucavanja, ali javnost se toga brzo zasitila, tražila je nešto konkretno, pa su se pojavili „lovci na celulite“, fotoreporteri koji su na koncertima i tulumima zavirivali ispod haljina estradnih umetnica i pravili prilično degutantne fotografije. Ne bi li tome doskočile, starlete su se dosetile jadu: umesto da se izlažu zluradim objektivima tabloidnih fotografa, počele su da se slikaju same, u svojim (tako one misle) najboljim izdanjima, i da te fotografije (iz kupatila, sa morske obale, sa žurke) dostavljaju zainteresovanim redakcijama. Ali, oćeš vraga. Neka se damica u miniću, u nekoj emisiji, slučajno (ja bih pre rekao namerno) raščepila pred kamerama, gaće sevnule i tako je postavljen novi standard. Više nijedna starleta koja drži do sebe nije propuštala priliku da, ako je pozovu u neki talk show, srpskoj javnosti pokaže svoje „međunožje“. Onda je na red došlo čepljenje bez gaća. Na kraju je zavladala moda ispadanja sisa pred kamerama. Eto, tako, usred celomudrenih smatranja, dami - cap - ispadne sisa, dama vrati pravu stvar na pravo mesto, svi se kikoću, a novine to sutra prenose, sa sve video-klipovima. Znači li sve ovo da smo mi zemlja erotomana i zaluđenika pornografijom? Uopšte ne, dame i gospodo. Daleko od toga. Nacionalna slava raznoraznih „medijskih“ Soraja svedoči da smo mi zemlja u kojoj najbolje uspevaju trivijalnost, beznačajnost i prostakluk, zemlja u kojoj više ne postoji granica između javnog i privatnog. Srpska novinska pornografija, nazovimo je opijumom za narod XXI veka, samo je nužna posledica pornografije u kulturi i politici. Pokušajte da na trenutak uzdignete duh iznad svakodnevice! Razmislite malo! Ne funkcioniše li doslovno sve u ovoj zemlji na principu pokažem ti „međunožje“, a ti se napališ, a ja onda u Budvu „na uživanje“, a ti sutradan ponovo kupi novine da vidiš kome su ispale sise, a kome mozak.