Mnogo fakulteta, kilavi menadžeri

Prolazio mladi menadžer kroz srpsko selo i ugledavši seljaka koji čuva stado ovaca, odluči da se zaustavi. Izađe iz svog skupocenog džipa, izvadi laptop i počne nešto da računa. Zatim pita seljaka: „Izvinite, mogu da vam kažem koliko imate ovaca“. „Možeš“, kratko odgovori pastir. „Imate 98“, kaže ponosno mladić. Pastir to potvrdi. Onda ga menadžer pita: „Hoćete da mi pokloniti jednu ovcu pošto sam pogodio“? Seljak pristane. Mladić izabere ovcu, a seljak mu na to kaže: „Ti mora da si menadžer“. Jesam, otkud znate? „Prvo, došao si mi nepozvan. Drugo, računaš nešto što ja odlično znam. I treće, vrati mi tog šarplaninca što si upravo uzeo“. Menadžera koji imaju fakultetsku diplomu u Srbiji je iz godine u godinu sve više, baš kao što se povećava i broj privatnih fakulteta koji nude različite programe za obrazovanje manadžera. Uporedo sa tim evidentna je i stalna potreba preduzeća u Srbiji, od onih srednjih do multinacionalnih kompanija, pa i javnih preduzeća i državnih organa za profesionalnim, kvalitetnim i kvalifikovanim menadžerskim kadrovima kojih na srpskom tržištu nedostaje. NEUSAGLAŠENOST Tako na tržištu rada postoji stalna potreba za menadžerima iz oblasti finansija, upravljanja kadrovima, a naročito portfolio-menadžerima koji upravljaju novcem svojih klijenata i kojih Srbija ima jedva stotinak. U isto vreme, od 55.000 lica sa fakultetskom diplomom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje njih nekoliko hiljada ima neku od diploma fakulteta koji nude obrazovanje različitih profila menadžera. Da li se menadžmentu učimo isključivo u školi ili je za uspeh u upravljanju presudan instinkt i „genetski kod“ sklon liderstvu, timskom radu i različitim izazovima? Ne ulazeći u filozofske rasprave, profesori menadžmenta, baš kao i uspešni menadžeri sa kojima je NIN razgovarao, jednoglasno tvrde da je u Srbiji deficit kvalitetnog menadžerskog kadra posledica neusklađenog obrazovnog sistema i potreba na tržištu rada. “Možda bi odgovor na ovo pitanje mogao da počne pitanjem. Da li privreda i visoko obrazovanje imaju istu sliku koje veštine, sposobnosti i znanja treba da ima današnji menadžer. To je posebno važno ako govorimo o veštinama koje menadžer treba da poseduje. Odnosno, kako mladi čovek koji završi menadžment može da svoje znanje primeni u praksi“, kaže za NIN Iskra Maksimović, profesor na FEFA. Ona objašnjava da teorijsko i praktično znanje ne isključuju jedno drugo, te da sva sprovedena istraživanja pokazuju da se od menadžera očekuju veštine organizovanja, planiranja i komunikacije, kao i timski rad, potrebe da se rešavaju problemi i preuzima odgovornost. Uz to, kaže profesorka Maksimović, naši poslodavci zahtevaju i preduzetničke sposobnosti, kreativnost, samoinicijativu... I upravo to je ono što nedostaje većini mladih menadžera, ali i fakultetima na kojima se oni školuju. NIN-ovi sagovornici uvereni su da se timskom radu i organizaciji mora učiti, ako želimo da budemo najbolji u svom poslu. A u Srbiji umesto toga imamo državne fakultete na kojima se ni ranije, a najčešće ni danas, nije učilo inicijativi, preduzetništvu, timskom radu i naročitoj kreativnosti. I većinu privatnih fakulteta na koje se studenti, koji imaju novca da finansiraju školovanje na njima, upisuju tek da bi nešto studirali. Stečeno znanje se i danas svodi na nabacanu teoriju o menadžmentu i upravljanju, a još češće je praćeno nespremnošću studenata da kontinuirano uče i usavršavaju svoje znanje i veštine. KADRIRANJE Marko Mihić, docent Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, zato i kaže da je najveći problem nedostatak prakse tokom školovanja, kao i nestručnost nastavnog kadra na fakultetima koji obrazuju menadžere. Jer ne završava se posao onog dana kada steknete diplomu nekog fakulteta. „Potreban je sistemski pristup u procesu saradnje privrede, javnog sektora i visokoškolskih ustanova. Najpre je potrebno utvrditi listu praktičnih znanja i veština potrebnih studentima menadžment-fakulteta i uskladiti ih sa realnim potrebama. Kod nas budući menadžeri nakon završenog fakulteta ili visoke škole nemaju praktično znanje, pa poslodavci nemaju vremena ili ne žele da troše na svoje vreme na dodatnu edukaciju i uvođenje u posao. Takođe, selekcija nastavnika na pojedinim privatnim fakultetima iako zadovoljava formalne kriterijume Komisije za akreditaciju suštinski ne doprinosi proizvodnji kvalitetnih menadžera“, smatra Mihić. Naši sagovornici kažu da srpska statistika koja pokazuje da je tek petina menadžera, prema poslednjem dostupnom popisu stanovništva iz 2002, visoko obrazovana, dok čak 60 odsto ima srednju školu nije presudan faktor za loš menadžerski kadar. Prema njihovim rečima i čovek sa srednjom školom, baš kao i visoko obrazovani kadar stručnih profila može biti jednako dobar i uspešan menadžer, ukoliko je motivisan za tešku borbu i stalno usavršavanje znanja i veština. U suprotnom, ni diplome dva fakulteta menadžmenta neće vam biti od naročite koristi. Ipak, i u Srbiji, a naročito u razvijenom zapadnom svetu teško je naći uspešnog menadžera respektabilne i velike kompanije koji nema diplomu fakulteta. Bilo da ju je stekao tokom mladosti, pre radnog isksutva, bilo da se školovao u zrelijim godinama života. Kako kažu naši sagovornici, svaki uspešni menadžer, ako je i bio bez fakultetske diplome, kasnije shvati da će ga konkurencija pobediti i zbog toga najčešće svoje stečeno iskustvo i mnogobrojne veštine upotpuni i formalnim obrazovanjem. Masteri Oni ambiciozniji često se ne zaustavljaju na diplomi. Svoje školovanje nastavljaju na postdiplomskim studijskim programima u Srbiji ili inostranstvu, kakva je primera radi Master biznis administracija (MBA) na kojoj se usavršavaju mnogi poznati svetski, a sve češće i domaći menadžeri. Tako su ovom školom mogu pohvaliti i Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, ali i Branko Radujko, direktor Telekoma Srbija. Prema rečima Maje Piščević, iz Srpske asocijacije menadžera diplomu MBA ima čak 166 članova ovog udruženja, od njih 210 koji imaju diplomu nekog fakulteta. Srđan Lazović, menadžer kompanije Britiš Ameriken Tobako Spremnost da se uči Da li je obrazovanje dovoljno da neko bude uspešan menadžer? Formalno obrazovanje je jako bitno, ali na završetak studija treba gledati kao na neophodan, ali ne i dovoljan uslov za uspešnu karijeru. Ukoliko pojedinac želi da bude uspešan menadžer presudan je stalni rad na sebi, kako na polju profesionalnog usavršavanja, tako i na polju liderstva i upravljanja ljudima i timovima. Ne kaže se uzalud da se čovek uči dok je živ. Može li se biti uspešan i bez obrazovanja. Možda neko jednostavno ima dar, nasleđenu lidersku sposobnost? Lider je neko ko pokreće, motiviše i gleda u budućnost. Onaj ko ima hrabrosti da se uhvati u koštac sa nemogućim situacijama, da preseče, preuzme rizik i odgovornost. Ali lider ne može da funkcioniše bez tima i obrnuto. To je jako važno. Verujem da iza svakog uspešnog rezultata stoji timski rad, te mi je jako važno da osobe sa kojima sarađujem budu timski igrači motivisani da doprinesu uspehu tima. Mislim da je ključno za uspeh da je pojedinac spreman da uči, da radi na sebi, da poseduje sposobnost za rad u dinamičnom okruženju, da ima snage da se bori sa izazovima, a ne da beži od njih. Šta je problem sa našim obrazovanjem menadžera pošto na tržištu nema dovoljno kvalitetnih kadrova? Postoji nesklad između samih studija i potreba tržišta. Vidi se pomak u toj oblasti, ali to nije nešto što se može promeniti preko noći. Evo primera radi u BAT-u je više od 30 mojih kolega u poslednjih sedam-osam godina otišlo da radi u druge BAT-ove filijale od Azerbejdžana, do Londona. Dakle, u Srbiji ima kvalitetnih menadžera koji su angažovani svuda po svetu.