Zidanje od krova

Dok Evropska unija kakvu znamo nastavlja da posrće, deo njenih članica, izgleda, već uveliko planira novu, drugačiju i - centralizovaniju. Ili barem tako nešto nagoveštava neformalna „Grupa za budućnost Evrope“ sastavljena od ministara spoljnih poslova deset zemalja koji, prvo diskretno a sada već otvorenije - mada uz insistiranje da to čine kao pojedinci, odnosno da njihova inicijativa nije zvanični stav država koje predstavljaju - zagovaraju temeljno preuređenje Unije i njenu transformaciju u federaciju po uzoru na SAD. Koliko do pre desetak dana, unutar EU svima je na pameti bila Grčka, i pitanje da će posle ponovljenih izbora tamo biti moguće formirati vladu koja će sprovoditi plan rigorozne štednje u skladu sa zahtevima Unije. Upravo takva vlada formirana je ekspresno brzo, samo tri dana posle izbora, ali je problema unutar evrozone toliko da je vrlo uskoro o Grčkoj gotovo prestalo da se govori - osim povodom medicinskih biltena iz Atine: prvo je ispalo da je novi premijer Antonis Samaras odmah morao na operaciju oka, a onda je i ministar finansija Vasilis Rapanos, pre nego što je uopšte stigao da preuzme dužnost, iznenada kolabirao, zbog čega je takođe završio u bolnici. Tri dana kasnije, Rapanos je, u jednoj od najbizarnijih epizoda ne samo grčke politike u skorije vreme, podneo ostavku na mesto ministra, a da zapravo ministar nije ni bio. I tek onda su grčki mediji preneli kako je Rapanos i ranije često pobolevao. Kako god, zdravstveno stanje ove dvojice odložilo je dolazak „inspektorske“ trojke predstavnika Evropske unije, Evropske centralne banke i MMF-a u Atinu, kao što će i ovonedeljni samit EU u Briselu proći bez Samarasa. Mada i ne mora lično da prisustvuje da bi znao šta evropski partneri imaju da mu kažu... BRIGE A na samitu će imati još o mnogo čemu da se debatuje. Kao što je i najavila, Španija, čiji su troškovi zaduživanja poslednjih sedmica dostigli rekordne nivoe, od partnera iz evrozone sada je i zvanično zatražila finansijsku pomoć za svoje uzdrmane banke. U zahtevu se ne pominje o kom iznosu je reč; Madridu je ranije obećana podrška u iznosu do 100 milijardi evra, dok je prošlonedeljni izveštaj dveju nezavisnih revizorskih kuća pokazao da će španskim bankama biti potrebno manje, najviše 62 milijarde. Onda je u istom danu zahtev za finansijsku pomoć njegovom bankarskom sistemu stigao i sa Kipra, čija ekonomija jeste proporcionalno mala da bi njene nevolje ozbiljnije uzdrmale evrozonu, ali bez čije krize je baš i moglo, pored onolikih nevolja u drugim, većim zemljama članicama. Da ulepšaju prigodu, oglasile su se i dve od tri vodeće svetske rejting agencije: Mudis da bi objavio kako je snizio kreditni rejting 28 španskih banaka, uključujući i dve koje spadaju u najveće, Banko Santander i BBVA; a Fič da bi potvrdio kako je kreditni rejting Kipra spustio na najniži, tzv. nivo đubreta. Šta bi tek moglo da usledi ako počnu da se obistinjuju mračne prognoze o Italiji - bolje da se i ne pominje... U tom mnoštvu loših i gorih vesti našla se proteklih dana i jedna koja je svojim sadržajem odudarala od ostalih, a ticala se na početku pomenute inicijative koju je prvi put još u martu (tada bez ikakvog publiciteta) lansirao nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele sa istomišljenicima iz još devet zemalja članica EU: Austrije, Belgije, Holandije, Luksemburga, Danske, Italije, Španije, Portugalije i Poljske. Reč je zalaganju za pretvaranje Unije u jedinstveni politički entitet ograničavanjem uticaja vlada zemalja članica i istovremenim proširenjem ovlašćenja Evropske komisije; pogotovu bi bila povećana ovlašćenja predsednika Komisije, kome bi legitimitet dalo to što bi bio biran na neposrednim izborima, posle kojih bi samostalno sastavljao ono što bi faktički bila vlada EU. BRZINE Predlaže se i da umesto Evropskog saveta, koji sad čine šefovi država ili vlada svih zemalja članica (zajedno sa predsednikom Saveta i predsednikom Komisije), bude uveden „gornji dom“ Evropskog parlamenta, preko koga bi zemlje članice zadržale izvestan nivo kontrole nad zakonodavnim procesom unutar Unije. U idealnoj varijanti, smatraju Vestervele i ostali predlagači, ova integracija bi obuhvatala sve članice Unije, ali ako to nije izvodljivo, onda bi je trebalo sprovesti u užem krugu zemalja voljnih da prihvate čvršće povezivanje. Dakle, stara ideja o „Evropi u dve brzine“, u novoj, redefinisanoj formi. Sve ovo sročeno je u dokument na nepunih osam stranica koji je prošle sedmice dostavljen čelnicima EU i medijima, pa je veo tajnosti koji je u početku pokrivao inicijativu sa nje konačno skinut. Pitanja koja ona nameće, međutim, time se samo umnožavaju. To što Francuske, uz Nemačku ključne članice EU, nema na spisku zemalja čiji su se ministri pridružili inicijativi još je i moguće objasniti izbornim dešavanjima u toj zemlji i kadrovskim promenama time izazvanim (već za julski sastanak Grupe za budućnost najavljuje se i učešće novog francuskog ministra spoljnih poslova Lorana Fabijisa). Britance, koji oduvek zaziru već i od svake pomisli na centralizaciju EU, niko ne bi ni očekivao u ovom društvu, ali deluje pomalo neočekivano da se među inicijatorima promena od istočnoevropskih članica našla samo Poljska, kao i to da u grupi nema, recimo, Švedske ili Finske, a ima Portugalije. Jednom rečju, ne vidi se neka unutrašnja logika po kojoj je ova grupa oformljena, osim što je reč o pojedincima sa sličnim pogledom na budućnost Unije. Mada, sve to nije toliko ni bitno u odnosu na bazično pitanje: da li je trenutak najveće krize Unije - koja jeste primarno ekonomsko-finansijska, ali je nužno i institucionalna i politička - pravo vreme za otvaranje debate o njenoj daljoj centralizaciji. Inicijatori očito misle da jeste, verovatno polazeći od stava da upravo krizne okolnosti traže radikalne odgovore. Ali, da li u atmosferi nikad većih sumnji u ceo evropski projekat ima dovoljno entuzijazma, a kamoli političke volje, da se građanima zemalja članica pokuša da „proda“ ideja kako će u budućnosti u Uniji sve biti lakše i bolje ako još jedan dobar deo suvereniteta država članica bude prenet na briselsku administraciju? Nekako baš ne deluje verovatno. Jednog dana, možda Da ni u zemljama čiji su se predstavnici našli u Grupi za budućnost Evrope nisu baš načisto s tim ima li smisla u sadašnjim okolnostima razmatrati njenu inicijativu nagoveštava i izjava predstavnika vlade u Berlinu da Nemačka u skorije vreme ne planira preduzimanje ikakvih koraka koji bi vodili prenosu dodatnih ovlašćenja na nivo Unije. “Smatramo da mnogo toga može da bude i biće urađeno upotrebom (postojeće) pravne osnove”, rekao je portparol Štefan Zajbert nakon što je ministar finansija Volfgang Šojble u jednom intervjuu pomenuo kako mu se čini mogućim da se u roku od pet godina održi referendum na kome bi se odlučivalo o tome. “To su debate koje treba da se vode sutra i prekosutra, a ne danas”, dodao je Zajbert.