O novom nihilizmu

Danima, evo, ne mogu čudu da se načudim. Ne mogu sebi u glavu da utuvim. Ko bi, bre, rekao da, na prvi pogled, bezopasni ministar prosvete vrši nekažnjeno - pravopisni genocid! Taj Dačićev smušenko, od naše dece pravi polupismene mediokritete, intelektualne invalide, jeftino belo roblje za Evropu. I da se nešto pitam, moj brale, visio bi ministar Žare na staroj divljoj kruški pored moje kuće u Vidovu, i, ne bi ga besio oko vrata već nešto niže ispod stomaka. Po kratkom postupku, po Dušanovom zakoniku. Ovovekovno evropsko mračnjaštvo koje nam iz Bolonje stiže prosto zahteva srednjovekovno surovo zakonodavstvo. Pomislio sam da me Saška i Bilja zezaju kada su mi rekle da se, na polaganju ispita za srednje škole, deci neće uzimati za zlo ako ne znaju – pravopis!? To jest, ako ne znaju tačno da udenu velika slova na početku ličnih i „bezličnih“ imenica! Neće se smatrati strašnim ni ako deca prilikom pismenog odgovora mešaju u jednoj reči, u jednoj rečenici, ćirilička i latinička slova!? I niko, čoveče, ni da mrdne repom! A novi šef države, kome traže dlaku u diplomi, morao bi nekim dekretom da zaustavi Žareta u podrivanju državnog suvereniteta, većeg i od izdaje Kosova. Jer, ako pišeš Kosovo sa malim „k“ koji će ti moj onda i ono! K. G. Jung, moj guru iz Švice, saučestvuje u mom užasu nad onim što je zadesilo Srbiju: “A što se toliko čudiš tom ministru Žaretu!? Srpski jezik se reciklira još iz vremena Rimljana. Oni su od etrurskog, to jest, vinčanskog pravopisa napravili latinski, baš kao što, na naše oči, od srpskog nastaje crnogorski, bošnjački jezik, i, šatro, njihov pravopis. Možda će, još za tvog života, srpski jezik i potpuno nestati...“ Onda mi Jung podmeće Hajdegerova predavanja o Ničeu. I, gle, odmah naletim na jednu mnogo važnu etimologiju koja me, načisto, dotuče. U svom predavanju iz 1940. godine o „evropskom nihilizmu“ Martin Hajdeger kaže: “Korensko etimološko značenje latinskog nihil kojem su već Rimljani raspravljali (ne – hilum) do dana današnjeg nije objašnjeno“. A nihil, jelda, dolazi od srpskog – huliti! Eh, Martine Srbine, srpsko ime nosiš, a ne možeš toga da se setiš! Nihilizam je, dakle, kad huliš po svemu, pa i po bogu, to jest, „po svemu bivstvujućem“ kako bi rekao Hajdeger. Nihilizam, novi nihilizam hara Evropom, a njegovi hitlerčići sede u Briselu. Nego, ah moje li radosti, u Vidovo su mi stigli Nikola i Žare iz Kleka kod Zrenjanina i doneli „mazuta“ od đevđelijskog grožđa, a bez koga bi Biljina vidovdanska gozba bila nezamisliva. Uveče, posle ovčetine, navalimo na svadbarski kupus, i, tu se, načisto, upropastimo. I kada smo polegali, „što zaspali, što zaklani“, moja Crna mi je samo ovo rekla: “Dok se ti držiš boga Vida i tvog Vidova, sve dotle će postojati Srbija, makar i bez pravopisa. A kada tebe više ne bude bilo, ko zna kako će se ova nesrećna zemlja, uopšte, zvati...“