Šta zapravo podaci govore?

Povodom teksta gospođe Vere Vujičić objavljenog u NIN fokusu o visokom obrazovanju prinuđeni smo da ukažemo na proizvoljnost i nelogičnost pojedinih navoda. Gospođa Vujičić, pozivajući se na broj objavljenih radova na SCI listi, pokušava sugerisati niži kvalitet privatnih univerziteta u odnosu na državne, tako što upoređuje univerzitete koji imaju potpuno različite strukture fakulteta, odnosno različita naučna polja. Ne mogu se upoređivati medicinski, elektrotehnički, mašinski i drugi fakulteti sa državnih univerziteta, sa privatnim univerzitetima – koji uopšte nemaju ni navedene fakultete ni navedena naučna polja. Slika je potpuno drugačija kada se uporede državni i privatni fakulteti iz istih naučnih polja. Na tri fakulteta Megatrend univerziteta u oblasti pravnih, kompjuterskih nauka i biofarminga, u 2011. bila su 33 rada na SCI listi. Pravilno upoređivanje podrazumeva uzimanje u obzir broja profesora i broja njihovih radova u istim naučnim oblastima na državnim i privatnim fakultetima koji se porede – tako dobijeni podaci bili bi objektivni i zadovoljavajući. U vezi sa tvrdnjama o lošijem rangiranju domaćih privatnih univerziteta u odnosu na državne, u međunarodnim razmerama, treba podsetiti da sem navedene tzv. šangajske liste, postoje i brojne druge liste za rangiranje univerziteta. Malo je poznato široj javnosti, da su vrhunski francuski univerziteti loše rangirani na više svetskih lista, između ostalog i zbog toga što Francuzi ne žele uvek da objavljuju svoje radove u časopisima na engleskom jeziku, koji je apsolutno preovlađujući na tzv. SCI listi. Manje je poznato i da vrhunske – ruske i kineske naučne i akademske institucije, koje daju nemerljiv doprinos svetskoj naučnoj misli, po pravilu nisu na ovim listama. Na kraju bih istakao da, za akademsku raspravu, s jedne strane, treba imati dobru volju, a s druge, biti neostrašćen i objektivan.