Dug za veliki ulog

Izveštaji stranaka koje su učestvovale u parlamentarnim izborima u Srbiji o troškovima u kampanji nisu otkrili ništa što bi javnosti bilo atraktivno, a da li su nešto sakrili trebalo bi da bude poznato tek za nekoliko meseci. Prvi put će Agencija za borbu protiv korupcije uraditi monitoring stranačkih izveštaja o prikupljenom i potrošenom novcu, ukrstiti podatke i  izvestiti da li je bilo kršenja zakona. U dostavljenim izveštajima o finansiranju kampanje za parlamentarne izbore nema onoga o čemu se pre donošenja novog zakona o finansiranju političkih aktivnosti najviše pričalo – da najbogatiji ljudi u Srbiji i njihove firme finansiraju po nekoliko partija, kako bi osigurale uticaj na vlast. Da li su izostali prilozi tih ljudi jer nisu hteli da svi vide koga finasiraju ili su stranke mimo zakona, kroz „crne fondove“ ipak došle do njihovog novca, takođe bi trebalo da otkrije Agencija za borbu protiv korupcije. Novina u finansiranju kampanja je što su stranke uzimale kredite i zaduživale se računajući da će osvojiti veći broj mandata i pozajmicu vratiti od novca koji će im po tom osnovu pripasti iz budžeta. KAZNE Stranke koje su potrošile, odnosno zadužile se za iznos veći od onoga koji su u kampanji prikupile ili dobile iz javnih izvora moraće, prema rečima Zlatka Minića, predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da načine prekršaj kako bi taj dug podmirile, ili će ga vraćati iz novca dobijenog za redovni rad, što je prekršaj, ili će im poverioci otpisati dug, što je onda donacija. Stranke zbog toga mogu biti prekršajno kažnjenje, ali taj disbalans između prikupljenog i potrošenog nije najstrašnije što se može desiti u vezi sa finansiranjem kampanje. Bolje je da neko pošteno prijavi da je u minisu nego da „štimuje“ izveštaj, prikrije neke troškove ili prihode jer za takve prekršaje sledi i krivična odgovornost. A da li je toga bilo, utvrdiće se kontrolom. „Agencija će u kontroli izveštaja o finansiranju predizborne kampanje podatke iz izveštaja ukrstiti sa podacima iz ugovora oglašivača i utvrditi da li su sve stranke imale jednak tretman. Ući će i u banke koje su kreditirale stranke i utvrditi kakve su im uslove ponudile“, kaže Minić. Teško će, dodaje, biti utvrditi da li je bilo skrivenih prihoda i rashoda, kao na primer da neki tajni donator plaća stranci naručene tekstove u novinama, štampanje nepotpisanih plakata kojima je vođena antikampanja, obezbeđuje bolji život stranačkim funkcionerima. Takođe, skoro nemoguće je dokazati da ljudi koje stranke postavljaju u javnim preduzećim deo zarade daju kao donaciju ili na drugi način plaćaju troškove stranke. KREDITI Teško je dokaziva i povezanost vlasnika ili uprave banke sa strankama i time se neće baviti Agencija, ali pada u oči da se DS zadužila u Razvojnoj banci Vojvodine čiji je vlasnik Vlada Vojvodine, a predsednik pokrajinske vlade je Bojan Pajtić, potpredsednik DS. Ta banka je DS-u dala kredit i za kampanju za predsedničke izbore u iznosu od 100 miliona dinara koji će biti otplaćivan četiri godine, kao i kredit za parlamentarne izbore. Univerzal banka je kreditirala SNS, a jedan od vlasnika te banke je Miroslav Mišković, biznismen koji je, prema rečima predsednika DS Borisa Tadića, zainteresovan da naprednjaci formiraju novu vladu. Sam Tadić je priznao da su tajkuni ranije finansirali DS. Nikolić je od Univerzal banke uzeo i kredit od 6,5 miliona dinara za finansiranje predsedničke kampanje  URS se zadužio u Komercijalnoj banci, čija uprava je u bliskim odnosima sa Mlađanom Dinkićem. Uzeta su dva kredita ukupne vrednosti 102,4 miliona dinara na period otplate od 15 meseci. Prevremeno je otplaćen deo jednog kredita u iznosu od 40 miliona dinara. U URS su za NIN rekli da je kredit dat pod istim uslovima koje su dobile i druge stranke, za njega je položen depozit, a biće vraćen od donacija. Komercijalna banka je kreditirala i Srpsku radikalnu stranku. USLOVI Strankama su odbile da daju kredite banke u Srbiji osnovane inostranim kapitalom, navodeći da to nije u skladu sa njihovom poslovnom politikom. Banke koje su odobrile kredite ne žele da se izjašnjavaju o uslovima pozajmice, pravdajući se Zakonom o bankama koji garantuje tajnost podataka za svakog klijenta. U Razvojnoj banci Vojvodine NIN-u je rečeno da su stranke za tu banku kao i svi drugi klijenti i da je kredit DS dobar posao jer će banka na njemu zaraditi. Uzimanje bankarske pozajmice za finansiranje kampanje, naravno, nije sporno, ali problem što se u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti u Srbiji kredit tretira kao “izvor prihoda”. Sporno je, takođe, da li su stranke smele po zakonu da uzmu kredit od Razvojne banke Vojvodine ili bilo koje banke u kojoj postoji vlasništvo države. Čak i ako su uslovi pod kojim je odobren kredit i bili tržišni, taj postupak je sporan zato što je članom 7 Zakona definisan kao vid finansiranja kampanje, a članom 12 je zabranjeno finansiranje od preduzeća sa učešćem državnog kapitala, pod šta bi se mogle podvesti i banke. ODAKLE PARE Rastegljiva matematika U kampanji za parlamentarne izbore najviše novca potrošili su koalicija oko DS i URS, a najviše su prikupile koalicija oko DS i koalicija oko SNS. Matematički su prihode i rashode uskladile, iako ne do dinara, sve partije izuzev URS  i koalicije „Preokret” predvođene Liberalno-demokratskom strankom. Te dve političke grupacije su odmah negirale da su prekršile zakon, ali će to morati da dokazuju validnijim papirima od saopštenja za javnost. Troškovi kampanje DS i stranaka koje su bile na njenoj izbornoj listi „Bolji život“ bili su 468 miliona dinara, a najveći deo tog novca, 260 miliona,  pribavljen je kreditom dobijenim od Razvojne banke Vojvodine, a iz budžeta joj je na osnovu osvojenih poslaničkim mesta pripalo 196 miliona. Iz donacija fizičkih lica prikupljena su samo dva miliona, a od firmi 28 miliona. Na spisku najvećih donatora su članovi stranke i pojedini stranački funkcioneri, ali i malo poznate firme, čija su očekivanja izneverena sve izvesnijim odlaskom DS u opoziciju. Naprednjaci su se pokazali kao dobri matematičari. Iz svih izvora je koalicija „Pokrenimo Srbiju “ prikupila 309 miliona, nešto manje nego što je potrošila u kampanji. Iz budžeta je toj koaliciji pripalo 212 miliona, donacije su iznosile 43 miliona, a kredit od 48 miliona dobijen je od Univerzal banke. Ujedinjeni regioni Srbije su i pored toda što Agencija tvrdi da su u minusu, imali dobru računicu. NJihovim izvesnim ulaskom u novu vladu sa naprednjacima i socijalistima lako će biti „ispeglan“ dug koji je napravljen u predizboj kampanji. URS je samo 10 miliona manje potrošio od DS, a sa prikupljenim novcem uspeo je pokrije nešto više od polovine troškova kampanje. Taj savez je potrošio 458 miliona dinara, od čega 405 na spotove i 17 na bilborde, a iz budžeta je dobio 54 miliona, prilozima je obezbeđeno 66,5 miliona. Predstavnici URS su minus objasnili time što su imali neravnopravne uslove oglašavanja pa su ugovoreni troškovi te usluge bili veći od prikupljene sume, zbog čega su morali da uzimaju bankarski kredit. Socijalisti su najviše profitirali na parlamentarnim izborima jer je njihova koalicija sa mnogo manje novca potrošenog u kampanji od dve najveće stranke u Srbiji, SNS i DS, stekla poziciju da dobije premijersko mesto. Koliko novca je prikupljeno toliko je i potrošeno -187,3 miliona dinara. Donacije koaliciji SPS-PUPS-JS bile su ukupno 54,9 miliona, a iz budžeta joj je pripalo 132,1 milion. Koalicija Preokret, oko LDP je, kako je predočila Agencija za borbu protiv korupcije,  napravila minus od 151 miliona jer je njen kampanja koštala 229 miliona, a prikupljeno je oko 80 miliona. Prihodi od donacija bili su 16 miliona, a osvojeni poslanički mandati vredeli su 62,7 miliona. Čelnik LDP Čedomir Jovanović je bio ljut tumačenjem Agencije da je prekršio zakon i objasnio da najveći deo troškova kampanje još nije stigao na naplatu.