Bankarske mućke

Markus Adžijus ostao je šokiran reakcijom javnosti na skandal u čijem se središtu našla banka na čijem je čelu bio do prošle nedelje. Izjavivši da je reč o njegovom najgorem životnom iskustvu, Adžijus (65) je podneo ostavku na mesto predsednika Barkliz banke i na mesto predsedavajućeg Udruženja bankara Velike Britanije i upozorio svoje kolege da se nešto mora hitno učiniti. “Reakcija javnosti nas je dotukla i bili bismo ludi da ne shvatimo koliko je ozbiljna i šta moramo da učinimo povodom toga”, rekao je. Ali, za neke poteze je već kasno. Banka je morala da plati kaznu od 290 miliona funti zbog manipulacije liborom (londonska međubankarska kamatna stopa) i euriborom (evropska međubankarska kamatna stopa), ključni ljudi morali su da podnesu ostavke, a poverenje klijenata ozbiljno je poljuljano. I to je tek početak. NEMAR Britanska agencija za istragu ozbiljnih prevara pokrenula je proces koji bi mnoge mogao da pošalje i u zatvor, zbog lažiranih izveštaja o troškovima pozajmljivanja na međubankarskom tržištu i nameštanja kamatnih stopa u periodu između 2005. i 2009. Ispostavilo se, naime, da su se banke međusobno pomagale nameštajući kamate u internom poslovanju i fingirajući izveštaje koje su podnosile Britanskoj bankarskoj asocijaciji. U slučaju Barkliza ovakvo poslovanje toliko je postalo uobičajeno da su čelni ljudi banke smatrali da mora da se nastavi i posle izbijanja krize 2008. godine, kako bi se zaštitio imidž banke a revizori držali na odstojanju. Sada je na videlo izašlo i da je upozorenje od finansijskih regulatornih tela upravi banke stiglo još u februaru, kada je opomenuta da bi morala da promeni način poslovanja, ali to nije shvaćeno dovoljno ozbiljno. Barkliz se sada suočava sa najvećim skandalom u svojoj 320 godina dugoj istoriji, ali banka u tome nije usamljena: priča se da će se na tapetu pored ostalih naći i američke Benk of Amerika i Sitigrup, te najveća švajcarska banka UBS, no ni ostali u bankarskom sektoru se ne osećaju previše sigurnim. Trejsi Mekdermot iz Uprave za finansijske usluge, glavnog finansijskog revizora u Britaniji, izjavila je da se istrage vode i van granica zemlje i da uključuju i druge banke . “Akcije protiv Barkliza treba da pokažu da će bez sumnje biti ozbiljnih posledica za ovakvo ponašanje”, kazala je ona. Sasvim je moguće da kazna koju je Barkliz platio, najveća do sada ikada izrečena, bude jedna od manjih kada se istraga završi. Zasada se zna samo da je u istragu uključeno još 20 evropskih i američkih banaka, sve od reda “sarađuju” sa istražiteljima, što najverovatnije znači da će spisak biti proširen. U međuvremenu, glave nastavljaju da padaju. Dan nakon što se Adžijus povukao, ostavku je podneo i izvršni direktor, Amerikanac Bob Dajmond, a isto je postupio i njegov zamenik, Kanađanin DŽeri del Misje. Dajmond, trenutno centralna figura skandala, u Barkliz je došao 1996. i tu ostvario sjajnu bankarsku karijeru koja ga je prošle godine dovela na 37. mesto liste najuticajnijih ljudi u Britaniji, koju objavljuje časopis NJu stejtsmen. U transformaciji Barkliza, koji se tokom poslednjih godine sve više okretao investicionom bankarstvu, Dajmond je igrao važnu ulogu. On je nadgledao kupovinu preostale imovine bankrotiranog Leman bradersa, posle čega je Barkliz našao ključno uporište u investicionom bankarstvu. Ubrzo su u tom sektoru postali drugi po snazi u Evropi i šesti na svetu. Profit od tri milijarde funti prošle godine, koliko je investiciono bankarstvo donelo firmi, predstavljao je 53 odsto ukupne zarade banke. Marton Tejlor, nekadašnji šef Barkliza, sada otkriva da je Dajmond još 1998. ponudio ostavku pošto se ispostavilo da je posao koji je vodio u Rusiji napravio ogromne gubitke, a da su još tada takođe kršena pravila poslovanja. Tejlor je u tekstu u Fajnenšel tajmsu napisao da danas smatra da bi sve bilo mnogo drugačije da je tada zamolio Dajmonda da se zbilja i povuče. “Kriv sam jer sam bio među prvima koji je podlegao mitu o tome da je Dajmond neophodan, u šta su neki u Berklizu verovali još pre samo nekoliko dana”, napisao je. Ali, stvarnost je da je do pre tih nekoliko dana Dajmond i dalje važio za jednog od najuspešnijih i svakako najplaćenijih direktora na Ostrvu. Sada je, naravno, situacija sasvim drugačija. Ono što je radio za svoju banku, ispostavilo se, postalo je pogubno za britansko bankarstvo. I ne samo britansko: libor je od ključnog značaja za stotine hiljada ugovora širom sveta. To optužbe na račun bivšeg direktora čini još težim, a tek će se pokazati kolike su razmere štete koja je pričinjena. POMAGAČI U svemu, svakako, Dajmond nije mogao biti sam. Među imenima koja se vezuju za ovaj skandal našao se i Pol Taker, zamenik guvernera Banke Engleske, za koga se sumnja da je umešan u lažiranje izveštaja i da je u tome ohrabrivao svoje bankarske kolege. Taker to verovatno takođe nije činio na svoju ruku, pa iako nema pisanih dokumenata koji bi potvrdili sumnje, nikome nije promaklo da su se po izbijanju skandala u Barklizu branili izjavama da su “verovali da Banka Engleske želi niži libor” jer su im to sugerisali zvaničnici poput Takera. O tome kako je sistem zapravo funkcionisao dosta govori i pomenuti podatak da se Adžijus, dojučerašnji predsednik Barkliza, istovremeno nalazio i na mestu predsedavajućeg Udruženja bankara, u kome se prikupljaju podaci na osnovu kojih se određuje libor. Politički establišment je u jedan glas zatražio hitnu istragu o ovom slučaju, osnovana je parlamentarna komisija pred kojom je u toku ispitivanje svih aktera, ali postoji snažan pritisak javnosti da ceo slučaj, ipak, preuzme sud. Ed Bols, kancelar (ministar finansija) laburističke vlade u senci, smatra da je nužno pokrenuti krivični postupak. „Razlog zašto su ljudi toliko besni je što vide da, ako izbegnu plaćanje poreza, bivaju osuđeni na zatvor, a kad bankari pronevere milione ili milijarde funti krivičnog postupka nema. Vlada bi trebalo da reaguje”, izjavio je on. „Mislim da je u ovom slučaju Agencija za istragu prevara veoma zakasnila.” Za čelnike Barkliza je sada kasno u svakom smislu, ali se na udaru posle ovog skandala našao ceo bankarski sektor. Mnogo se sada može čuti o pohlepi, aroganciji, paralelnim svetovima u kojima žive oni koji upravljaju svetskim finansijama, te potpunom nedostatku ikakvih pravila. Najzad, dosta se govori i o tome kako će banke povratiti poverenje klijenata i šta bi trebalo preduzeti da se obuzda ono što neki nazivaju „diktaturom“ finansijskog sektora, koja je mnoge države već dovela na ivicu bankrota. DŽejms Poust sa Bostonskog univerziteta predlaže napuštanje “kulture bonusa” za koju smatra da je rak-rana savremenog bankarskog poslovanja. “Fiksna plata sa mogućnostima deonica na duge staze sada se čini kao dobro rešenje”, smatra on. Ali niko još nema rešenje za popravku štete koja je već naneta. Ako se uzmu u obzir svi obrti koji zavise od libora, procenjuje se da on predstavlja neverovatnih 500 biliona dolara vredan finansijski instrument. Biće, ipak, da taj sistem prevazilazi moć nekolicine neodgovornih bankara. Para na paru Osim što je od manipulisanja liborom profitirala banka na čijem čelu je bio, nije loše išlo ni samom Bobu Dajmondu: prošlogodišnjih 6,5 miliona funti bonusa učinilo ga je najbolje plaćenim direktorom u Britaniji. Kad je skandal otkriven, u javnost su izašle i cifre o najmanje 120 miliona funti koliko je, kroz platu i bonuse, inkasirao otkako je 2005. ušao u glavni odbor banke. Mimo toga njegov račun porastao je za još 26,8 miliona funti koje je 2009. dobio prodajom deonica Barkliz global investors grupe. Nečeg je sada ipak morao da se odrekne: u utorak je stigla vest da neće dobiti bonus predviđen za slučaj prevremenog napuštanja položaja, za koji je prethodno procenjeno da bi mogao da iznosi i svih 20 miliona funti.