Zapeta je bolna tačka

Tim povodom, u „Politikinoj“ rubrici „Među nama“, 16. juna, pod naslovom „Nepismenost se ne sme tolerisati“, jedan čitalac oštro je kritikovao nadležne. U njegovom pismu našla se i ovakva rečenica: „Zato gospodo iz Ministarstva obrazovanja upamtite jednom za svagda: pravopisno loše napisan odgovor ne može se prihvatiti kao ispravan.“ U redu, čitaoče, ali po članu 149b Pravopisa vokativ se obavezno izdvaja zapetama. To znači da je trebalo napisati: Zato, gospodo iz Ministarstva obrazovanja, upamtite jednom za svagda... Na istoj toj strani, u tekstu popularnog vojnopolitičkog komentatora, čitamo: „Često se dešava da se onim državama, koje ne žele da se pridruže već izrečenim sankcijama nekoj zemlji, preti uvođenjem sekundarnih sankcija.“ Ovde se odnosna rečenica „koje ne žele da se pridruže“ itd. nipošto nije smela odvajati zapetama, jer je u atributivnoj službi, tj. određuje o kojim je državama reč: vidi Pravopis, član 156, II (1) pod a. U broju od 23. juna objavljen je napis o napadu talibana na hotel u Avganistanu, u kome je poginulo dvadesetak ljudi. Povod je objašnjen u podnaslovu: „Hotel zauzet jer stranci u njemu piju alkohol što islam zabranjuje“. Još jedna odnosna rečenica, ali apozitivna, jer se njome naknadno određuje dovoljno poznat pojam (vidi isti član pod b). To znači da je između reči alkohol i što trebalo staviti zapetu. Da ne zvuči neskladno, skoro da bih rekao da je upotreba zapete bolna tačka u jeziku naše štampe. Još neke primere videćemo sledećeg puta.