Od sutra do juče

Boris Tadić proživljava svoj politički i stranački poraz, tako kažu svi. Ja se ne slažem. Vode se podzemne borbe? To ne razumem. U Demokratskoj stranci će se nešto menjati, to sigurno, tako i treba. Ono što ne treba je praviti sliku takvu da deluje kao da je u toku gangsterski rat u kome će glave padati. To prema bivšem predsedniku, u krajnjem slučaju, nije ni korektno, jer održivost Borisova u vrhu se ne dovodi u pitanje iz prostog razloga što još za to nije vreme, previše uticaja se vezuje za njega, još uvek. Ali to Borisu ne daje za pravo da se opusti i umisli, sad je vreme da iskoristi sve što je do sada naučio, učio druge i postavljao im domaći zadatak. Udarac će biti primljen, ali on jeste kadar da ga izdrži i uzvrati. Boris je na stranačke kolege ljut, ljuti su i oni na njega, ali sa razlikom da sada smeju da mu se suprotstave. U Srbiji se uspeh ne prašta, to je odavno poznato, ali u stranci se neuspeh i uspeh još manje praštaju i to sada osećaju mnogi. Imamo situaciju da se pola stranke urotilo protiv predsednika i njegovog štićenika Jeremića, a na pitanje zašto odgovor je jasan. Jedan mora da ide za drugim i tu nema dileme, ali ja se pitam ko će sve da ide u slučaju da se pomenuta dvojica „izvuku“ iz nastale situacije? Ovaj bez ovog ne može, onaj bez onog neće, oni bez ovih ne smeju... I tako unedogled. Do juče u „ljubavi“, od juče u „ratu“, a već od sutra ponovo u „paktu“. Moje krajnje mišljenje je da (zasad) bolje od ovih nemamo, izabrali smo gore, spojiće se svi, a nama će kao i uvek preostati da pišemo pisma u nadi da će ih neko pročitati, pa makar im se i nasmejati, ali svaka reakcija je dobra, bila ovakva ili onakva. Svaka pažnja je lepa i svaka molba korisna, pa vas stoga molim da imate malo više gospodstva u svemu ovome. Vi ste slika naše zemlje i ko nije fotogeničan zamoliću ga da se skloni. A ima vas puno takvih. Najlepši neka ostanu i nek se nikad ne predaju.