Što se mora - mora se

U nedelju, 15. jula, Španija je listi svojih velikih sportskih dostignuća dodala još dva. Fudbaleri uzrasta do 19 godina postali su prvaci Evrope u Estoniji, tako da je Španija sada najbolja na kontinentu u kategorijama do 19. i 21. godine, kao, naravno, i u seniorskoj konkurenciji, u kojoj je dvostruki uzastopni evropski šampion i aktuelni svetski prvak; drugu titulu doneli su mladi rukometaši pobedom na šampionatu Evrope u Turskoj. U španskim novinama poslednjih dana viđaju se oglasi u kojima se i banka Santander reklamira kao „najbolja na svetu“, što joj je priznato od strane međunarodnih bankarskih krugova, i to u času kada Španija dobija 100 milijardi kredita za spasavanje svog bankarskog sistema. Nedavno je španski biznismen Amansio Ortega, vlasnik modne imperije Zara, proglašen za najbogatijeg Evropljanina. Sve navedeno - a ima toga još, mada ne tih dimenzija i značaja - u direktnoj je suprotnosti sa opštim ekonomskim stanjem u zemlji: premijer Marijano Rahoj objavio je 11. jula najdrastičnije mere štednje u modernoj istoriji zemlje i izazvao socijalni potres čije posledice je još uvek nemoguće sagledati. NUŽDA „Ne možemo da biramo hoćemo li ili nećemo da se žrtvujemo. Nemamo tu slobodu“, rekao je Rahoj, ali mnogi ne misle tako. U oštrom tekstu u Paisu napisano je da tu rečenicu premijer može da izgovori „samo minut pre nego što će podneti ostavku“, a kao primer navodi ono što je u Italiji uradio premijer Mario Monti. Rahoj se brani da nije imao izbora i kaže da su se promenile „okolnosti a ne kriterijumi“. Priznaje da je obećao u predizbornoj kampanji da neće povećavati PDV, tvrdi da se opirao do poslednjeg časa i da nikada ne bi pristao da je budžetski deficit oko 6 odsto, ali pošto je veći, morao je da popusti pred pritiscima kreditora. Plan Rahojeve vlade je da se stezanjem kaiša na sve strane narednih godina uštedi 65 milijardi evra. Predviđen je niz mera, od smanjenja broja državnih funkcionera preko ukidanja subvencija za kupovinu stanova, do potpune liberalizacije radnog vremena tako da će radnje moći da budu otvorene kad hoće i koliko hoće a takođe se dozvoljava stalna rasprodaja umesto do sada određenih perioda - posebno posle praznika Tri kralja, 6. januara - kada bi se na velike robne kuće sručila prava lavina potrošača. Smanjuju se i odvajanja za razne javne servise tako da, sve u svemu, Špance čeka još najmanje godinu i po dana odricanja i stezanja kaiša. „Mere nisu prijatne, ali su neophodne“, rekao je Rahoj dok su iz redova opozicije stigle optužbe da „prosipa benzin na ulice“ ili da „ukida prava, umesto privilegija“. Sindikati su za 19. juli sazvali proteste u celoj Španiji i ne isključuju mogućnost većih socijalnih nemira posle sezone godišnjih odmora koji za Špance, uprkos krizi, ostaju svetinja. Državni funkcioneri su proteklih dana već protestovali na ulicama Madrida, posebno ispred sedišta vladajuće Narodne partije (PP). Na udaru štednje našle su se i političke partije koje će iz budžeta ubuduće primati 20 odsto sredstava manje. Najdrastičnija generalna mera je povećanja PDV-a sa 18 na 21 odsto. Pre dve godine vlada socijaliste Hosea Luisa Sapatera podigla je PDV sa 16 na 18 odsto, što znači da je realno povećanje u samo dve godine pet odsto. Istina je da je PDV u Grčkoj, Portugaliji, Irskoj i Poljskoj 23 a Italiji 21 odsto, dok je u Velikoj Britaniji 20, ali je povećanje svejedno drastično. Stopa redukovanog PDV-a sa osam ide na 10 odsto, a na neke javne servise i usluge, poput troškova sahrane, digitalne TV ili bioskopskih karata, PDV će se ubuduće obračunavati takođe po stopi od 21 odsto. Mnoge organizacije i kompanije se žale da će potrošnja pasti, pre svega u oblasti turizma, automobilske industrije (kola će u proseku poskupeti 700 evra, a prodaja može da padne od 20.000 do 25.000 godišnje). Trgovci kažu da se još nisu oporavili ni od prethodnog povećanja PDV koji je prouzrokovao pad prodaje za 9,5 odsto, poljoprivrednici se takođe žale, udruženja taksista kažu da će poskupljenje ići na račun klijenata što će dovesti do pada potražnje, gunđaju i prevoznici, zaposleni u kulturi, građevinari... Ispada da niko nije zadovoljan, ali Rahoj i njegovi ministri tvrde da „spasavaju zemlju“ i da se „žrtva podnosi danas da bi bolje bilo sutra“. Neretko se odgovornost prebacuje na bivšu socijalističku vladu „jer je državu ostavila u mnogo gorem stanju nego što smo očekivali“, kažu iz PP. Velike restrikcije pretrpeće i autonomni regioni od kojih se neki već žestoko bune, čak i neki, poput Ekstramadure i Kastilje i Leon, u kojima je na vlasti PP. DRAMA Posebno je dramatična situacija sa oko 260.000 osoba koje čekaju odobrenje državne pomoći. Mere štednje zalaze i u ovu oblast kroz produženje perioda sa šest meseci do dve godine za završetak formalnosti za ono što se kod nas zove „tuđa nega“. S obzirom na to da 54 procenta onih koji čekaju odobrenje ima više od 80 godina, jasno je da mnogi neće dočekati eventualno odobrenje pomoći. Opozicija kritikuje vladu da je o detaljima mera prvo „obavestila strance“, pa tek onda građane Španije. Navodi se da su na sajtu Ministarstva ekonomije, samo na engleskom, objavljeni neki detalji koje premijer nije ni pominjao u ekspozeu u parlamentu. Ti detalji postali su poznati tek posle objavljivanja u Službenom listu. Iako je Rahoj svojim partijskim kolegama na kongresu andaluzijskog ogranka PP prošlog vikenda poručio „nemamo čega da se stidimo“, mnogi će mu odgovoriti da vlada nema čime ni da se ponosi. Briga više stigla je posle procene MMF-a da će recesija potrajati i tokom cele 2013. sa padom proizvodnje za 0,6 odsto, što je u suprotnosti sa prethodnom procenom koja je predviđala minimalni rast ekonomije od 0,1 odsto. Prema MMF, pad industrijske proizvodnje biće ove godine nešto manji, oko 1,5 umesto ranije predviđenih 1,8 odsto. Španija će iduće godine imati najgoru ekonomiju među razvijenim zemljama, ali s perspektivom da se znaci oporavka osete u poslednjem kvartalu iduće godine. Javni dug će se, opet po proceni MMF-a, popeti sa sadašnjih 90,3 do čak 96,5 odsto iduće godine, ali MMF nije uzeo u obzir drastične mere koje je Rahoj objavio 11. jula, niti 100 milijardi evra pomoći bankarskom sistemu. Bilo kako bilo, Španci će morati i dalje da žive sa krizom, odriču se koječega i snalaze kako znaju i umeju. Svi će morati da štede. Vojska je objavila da će u garažama ostaviti čak 60 odsto vozila, vojnici će umesto 800 metaka godišnje za vežbanje imati samo 35, a štednja ide do gašenja svetla u hodnicima kasarni posle „povečerja“. Uprkos merama, berza kao da ne veruje u brzi oporavak španske ekonomije. Posle prvog dana i pozitivnog reagovanja, premija rizika ponovo je otišla preko 550 indeksnih poena... Bez 13. plate Kao lični doprinos štednji, premijer Rahoj je sebi smanjio platu za 7,1 odsto i primaće 78.185 evra godišnje, dok će ministri u njegovoj vladi imati manja primanja za skoro 5.000 evra godišnje i iznosiće 68.981 evra. Takođe, državni funkcioneri će imati manje slobodnih dana i gube „13. platu“ za Božić koju će, teoretski, ponovo imati 2015. pod uslovom da stvari u međuvremenu krenu nabolje. Sportska uteha Ispada da se krizi jedini uspešno opire španski sport. U London odlazi oko 230 španskih sportista sa „zastavnikom“ Rafaelom Nadalom na čelu i realnom nadom osvajanja dvadesetak medalja. Od fudbalera se očekuje i četvrta kruna, olimpijsko zlato, a od košarkaša da sa trona skinu i „nepobedive“ Amerikance sa NBA zvezdama. TV Espanja, uprkos krizi, šalje u London 124 poslenika koji će Španiji u krizi pomoći da je uz pomoć sporta bar lakše prežive, ako već ne mogu da je (se) reše.