Enigma na Nilu

Američka državna sekretarka Hilari Klinton u Egiptu nije dočekana dobrodošlicom. “Odlazi Hilari! Ne želimo Muslimansku braću!” uzvikivali su demonstranti ispred kairskog hotela u kojem je odsela. Još veći bes dočekao ju je u Aleksandriji, gde je ponovo otvoren američki konzulat. NJen automobil demonstranti su gađali paradajzom i cipelama, uz povike “Monika, Monika”, podsećajući je na skandal kojim je svojevremeno završen mandat njenog supruga u Beloj kući. Poseta Klintonove Egiptu upriličena je u trenutku kada još nije jasno ko će pobediti u sve žešćoj borbi na egipatskoj političkoj sceni. Posle prvih izbora od svrgavanja Hosnija Mubaraka ostalo je nejasno ko je zapravo preuzeo vlast. Mohamed Mursi odneo je pobedu na izborima, ali je Vojni savet uoči njegove pobede ukinuo neka ovlašćenja predsednika, a ubrzo zatim raspustio parlament. Tako su generali zadržali pozicije i mesto vodeće snage u zemlji, koju je trebalo da vode do izbora - ali ne i posle toga. NEIZVESNOST Novoizabrani predsednik je simbolično položio zakletvu pred okupljenim građanima na čuvenom Tahrir skveru na kome je počela egipatska revolucija, a zatim je ponovio pred ustavnim sudom. Onda je poslanike raspuštenog saziva parlamenta, u kome su Muslimanska braća osvojila gotovo polovinu mesta, pozvao na sednicu, ali je sud odbacio Mursijevu inicijativu i na Tahriru su se opet okupili građani nezadovoljni odlukom suda. I tako su sada predsednik, parlament, Vojni savet, sudstvo i demonstranti međusobno sukobljeni u borbi čiji je kraj neizvestan. Sjedinjene Države, pak, pokušavaju da stabilizuju odnose sa državom koja je od ogromnog strateškog značaja, kako zbog Sueckog kanala, vitalnog puta pomorske trgovine, tako i zbog mirovnog sporazuma koji uz Jordan, jedina u arapskom svetu ima sa Izraelom. Vašington je decenijama mogao da računa na Egipat kao pouzdanog saveznika, i izdašno je pomagao bivšeg predsednika Hosnija Mubaraka, ali godinu i po dana po njegovom rušenju na scenu su stupile nove snage. I zato Klintonova nije u prilici da se ljuti - čak ni kada je gađaju povrćem. “Bilo mi je žao što je toliko dobrog paradajza izgubljeno, ali nije bilo strašno”, rekla je posle incidenta u Aleksandriji. U susretima s Mursijem i predstavnicima vojnog vrha Klintonova je apelovala da se nađe kompromis, priznajući da je “demokratija teška“. „Ona zahteva dijalog i kompromis i pravu politiku. Mi vas ohrabrujemo i želimo da pomognemo, ali znamo da nije na SAD da odlučuje“, kazala je. Ipak, samo nekoliko sati posle susreta sa Klintonovom feldmaršal egipatske vojske Husein Tantavi stavio je do znanja da vojska neće tako lako prepustiti vlast. “Egipat pripada svim Egipćanima, a ne određenoj grupi. (...) Vojska neće dozvoliti nikome, pogotovo ne onima proguranim izvana, da je ometu u njenoj ulozi zaštitnika Egipta. Vojska nikada neće biti izdajnik i nastaviće da obavlja svoju dužnost dok Egipat ne stigne na obalu sigurnosti”, kazao je Tantavi. U međuvremenu je Amerika već odobrila još jednu veliku isporuku vojne pomoći, u nadi da će i to pomoći da stabilizuje odnose sa Kairom, ali niko još ne može da predvidi ko će odneti prevagu u aktuelnom natezanju između civilnih i vojnih vlasti. Dok jedni brinu da će vojska odbiti da prepusti upravljanje civilnoj vlasti, drugi se pribojavaju da bi Muslimanska braća mogla da ugroze sekularnu državu i strahuju za prava manjina, pa se nadaju da bi generali mogli da zadrže vlast do ponovljenih parlamentarnih izbora. Naročito se ugroženim osećaju Kopti, koji su u uslovima novoosvojene egipatske slobode postali redovna meta napada. Neki hrišćanski lideri bojkotovali su susret sa Klintonovom jer krive Ameriku da se umešala u unutrašnje stvari Egipta i pomogla islamistima da osvoje vlast. OHRABRENJE Istovremeno, u Kairo su uprte i oči susednih država, pre svega Izraela. Pad Mubaraka izazvao je strah za buduće odnose i u Tel Avivu očekuju da vide da li će se Egipat držati mirovnog sporazuma i posle izbora. Ono što su čuli od Klintonove, koja je posle boravka u Egiptu stigla i u Izrael, ohrabrilo ih je. “Donela nam je umirujuće vesti”, izjavio je zamenik izraelskog ministra inostranih poslova Dani Ajalon. “Neće biti promena (u egipatskom odnosu prema mirovnom sporazumu) i neće ih biti u bliskoj budućnosti”, kazao je on. Na drugoj strani, palestinski Hamas, koji je sa velikim nadama dočekao vest o pobedi Muslimanske braće, nada se da bi dugogodišnja restriktivna pravila koja važe za Gazu mogla da budu ukinuta i da bi, uz pomoć Egipta, ova teritorija mogla da prekine sve veze sa Izraelom. Mursi zasada ne šalje signale da bi tako nešto zaista moglo da se dogodi - još je previše problema na unutrašnjoj egipatskoj sceni - a ovom prilikom je Klintonovu očito uverio i da će se držati sporazuma sa Izraelom. Ali kada se, i ako se Muslimanska braća zaista stabilizuju na vlasti, tema odnosa sa Izraelom svakako će se ponovo naći na dnevnom redu. Egipat sada očekuje nova odluka suda o eventualnom raspuštanju radnog tela zaduženog za pisanje novog ustava. Ukoliko do toga dođe novi sukob između Braće i vojske je na pomolu. “Taj sukob je političke prirode i sudska odluka ga neće rešiti”, kaže Mustafa Kemal al Sajid, profesor političkih nauka na univerzitetu u Kairu. “Neophodna je politička medijacija, ali nema ko da je sprovede. Nema poverenja i nema nikog kredibilnog ko bi mogao da pozove na kompromis”, navodi on. Sad se čeka i imenovanje novog premijera; kako je najavio Mursi, na to mesto najverovatnije će doći neki ekonomista. Egiptu je potrebno da i ekonomski stane na noge, ali to neće biti moguće dok su podele na političkoj sceni ovakve kakve su sada. Libija rezultat izbora Neuspeh islamista Na iznenađenje mnogih, većina Libijaca na izborima svoj glas nije poklonila islamistima. Devet meseci posle rušenja Gadafija, na prvim izborima u novi parlament ući će 120 nezavisnih kandidata od kojih se očekuje da će se boriti za interese svojih lokalnih zajednica. Preostalih 80 mesta dobiće političke partije, među kojima se najbolje plasirala Alijansa nacionalnih snaga Mahmuda DŽibrila. DŽibril je doktorirao na političkim naukama u SAD, u Gadafijevoj vladi bio je zadužen za ekonomiju. Kad se pridružio pobunjenicima, u Prelaznom nacionalnom savetu imao je ulogu premijera. Marta ove godine postao je lider Alijanse nacionalnih snaga. U prelaznom periodu pokazao se kao čovek koji je sposoban da uspostavi ravnotežu između različitih grupa koje su na različite načine videle i libijsku budućnost. Mnogi ga smatraju zaslužnim što islamističke grupe nisu preuzele vlast u zemlji. “Problem sa njima nije (zalaganje za) šerijat ili islam”, izjavio je nedavno. “Problem je interpretacija šerijata. Kada pretvorimo islam u ritual, onda kažemo `ti radiš to, ti si ateista` ili `ti radiš to, ti si vernik`, to nije korisno za islam.“ Novi parlament treba da imenuje premijera i ministre i usvoji ustav, i, nadaju se Libijci, uspostavi red u zemlji razorenoj ratom, plemenskim podelama i borbom oko naftnih polja. Ne manje težak zadatak biće i ubediti oko 200.000 pripadnika mnogobrojnih lokalnih milicija da odlože oružje.