Pseudonorma

Sve je to objašnjeno u Pravopisu, u članu 156, ali taj član se slabo poštuje u većini naših listova. Umesto njega, stvorena je „pseudonorma“, što bi rekao Tvrtko Prćić. Zapeta se tretira kao suvišna komplikacija, pa tako čitamo: „Zahvaljujući njihovim donacijama stvoren je Univerzitet Čikago koji je poznat po prvom dobitniku Nobelove nagrade za nauku“ (Ilustrovana Politika); „Pedesetogodišnja Meg Rajan kojoj je pravo ime Margaret Meri Emili En Hajra, izazvala je interesovanje štampe“ (Politika); „Igrači su započeli štrajk zbog čega umalo nije došlo do raskida saradnje sa trenerom Prosinečkim“ (Blic). Sve odnosne rečenice ovde su naknadna informacija, pa je posle reči Čikago, Meg Rajan, štrajk morala doći zapeta. Zauzvrat, neretko se rečenica stavlja između zapeta samo zato što je umetnuta: „Zdravstveno stanje bebe, koja je ostavljena u beogradskom naselju Mirijevo, stabilnije je“ (Blic); „Gost iz Japana je rekao da je trud ljudi, koji do tri sata ujutru čiste autobuse u pogonu u Novom Beogradu, vredan poštovanja“ (Danas). Nije reč o bilo kojoj bebi, nego o bebi koja je ostavljena tu i tu. Nije reč o ljudima uopšte, nego o ljudima koji čiste autobuse. To znači da u ovim primerima odnosna rečenica treba da ostane tesno vezana uz imenicu, bez zapete.