Opšta kultura

Imali smo i pravi pravcati test. Kao kakav društveni lakmus-papir, zacrveneo se više puta. Prvo, kad se otkrilo da profesori filozofije i pedagozi naše omladine smatraju da bi bilo uputno da mladi znaju reči turbo-folk pesama. Zatim, kad se oglasio dekan i demonstrirao svoju opštu kulturu najavom da će autore testa kazniti tako da će izvesnu pevaljku „narednih godinu dana pominjati kad god budu primali platu.” Zvučalo je kao ono sa majčinim mlekom. Na kraju, javila se i prozvana estradna pojava i konstatovala da je ona deo pop kulture ove zemlje. I, naravno, navređala dekana. Posle su se uključili i ostali, svi crveni, što od besa, što od šminke. Ovaj, pokazalo se, izvrstan društveni test nije pocrveneo samo kod onih kojima je prvobitno i bio namenjen. Budući studenti nisu imali pojma koje je biblijske gradove tekstopisac pomenuo u svom nakaznom tekstu. Bravo, deco! Skoro u isto vreme, do nas je stigla i vest o zanimljivoj kampanji za popularisanje kulture. Naime, u Brazilu je usvojen zakon po kome osuđenici mogu da skrate svoje zatvorske kazne za čak 48 dana godišnje. Potrebno je da zatvorenik u jednoj godini pročita „najmanje dvanaest knjiga klasične literature, istorijske, ili filozofske sadržine”. Verovatno pod utiskom ovog zakona, odbrana jednog od ubica premijera Zorana Đinđića smislila je novi pi-ar. Dotični kriminalac, navodno, „nije više isti čovek”. NJegov advokat svedoči da on sada dosta čita i da su baš ovih dana „vodili filozofsku raspravu o pismima koja je Plinije Mlađi uputio caru Trajanu i o problemima hrišćanstva...“ Duh vremena. Što bi rekao Edgar Moren. Samo naš kao da je smislio jedan drugi Edgar. Alan Po.