Širenje side usporeno

To je rečeno na 19. međunarodnoj konferenciji o sidi, koja se održava između 22. i 27. jula u Vašingtonu. Iznet je podatak da širom sveta od sindroma stečenog deficita imunog sistema boluje 34 miliona ljudi. Učesnik konferencije bio je i prim. dr Dragan Ilić, epidemiolog, direktor Asocijacije za borbu protiv side – JAZAS. Kako ocenjujete dosadašnje rezultate u borbi protiv side? Iako je proteklo više od 30 godina od otkrivanja virusa HIV-a još uvek se ne može govoriti o bliskoj budućnosti u kojoj će se živeti bez ove infekcije. I dalje veliki broj ljudi u svetu se svake godine inficira HIV-om i isto tako veliki broj ljudi umire. Ali uprkos tome može se govoriti o ogromnim naporima koji su proteklih godina u, pa i u Srbiji, uloženi da se zaustavi progresivno širenje infekcije. I u tome se uspelo. U poslednjih nekoliko godina beleži se blaga stagnacija broja novoinficiranih, a posebno se uočava smanjenje broja obolelih i umrlih od AIDS-a. To govori da su rezultati svih tih aktivnosti evidentni, ali da još predstoje brojne godine borbe. Ova konferencija će sigurno podstaći odgovorne da ponovo otvore fondove kako bi se ovi ciljevi i ostvarili. Možemo li se nadati uspešnijim metodama lečenja, sada kada su u Africi otkriveni modifikovani virusi, otporni na dosadašnje lekove? Najveći napredak je postignut u lečenju HIV-inficiranih i obolelih od AIDS-a. U stručnim krugovima se smatra da su najznačajnija otkrića i najveći napredak u celokupnoj medicini učinjeni u unapređivanju lečenja HIV-a i AIDS-a. U Srbiji je terapija dostupna za sve kojima je potrebna i na teretu je zdravstvenog osiguranja. Istine radi, često se dešava da nema svih lekova na raspolaganju, kao ni testova za praćenje uspešnosti terapije, što otežava uspešnost lečenja. Međutim, to sve nije dovoljno da bismo mogli reći da smo ozbiljno na pragu zaustavljanja epidemije. Kolika je raširenost side u našoj zemlji i da li ima pomaka u uklanjanju brojnih predrasuda? Više od 2.700 zvanično registrovanih HIV pozitivnih u Srbiji, od početka epidemije, nas čini zemljom sa niskom HIV prevalencijom. Visoko prisutna stigma i diskriminacija znatno otežavaju položaj obolelih ne samo kod nas. Strah da se po saznavanju HIV pozitivnog rezultata ne doživi neprijatnost od strane najbližeg okruženja, mnoge ljude koji su svesni da su bili u riziku, odvraća od savetovanja i testiranja. U Srbiji je potrebna veća podrška države, jer sada se većina programa sprovodi zahvaljujući stranim donacijama, od kojih se neke uskoro završavaju.