A koga vi čuvate

Sreda uveče, dva dana posle Egzita, Beograd. Grad prepun mladih zajapurenih zapadnoevropskih turista željnih egzotičnih balkanskih iskustava. Brod 20/44, paralelni mini univerzum, takoreći oaza lepe muzike i finih ljudi  među rečnim utvarama i olupinama čuvenih splavova iz mračnih 90-ih koje nema ko da skloni i baci u staro gvožđe.  Strankinje se muvaju sa beogradskim šmekerima kojima su devojke pobegle na more, domaće snajke jure internacionalne prilike za brak, muzika podgreva vrelu noć. Sve deluje kao zabava iz snova kad odjednom - tišina! Kaže neko, čuje se policijski toki-voki. Što mu dođe podjednako verovatno kao da su vanzemaljci došli na taj brod. No, vidi stvarno, čike u plavom idu od jednog do drugog posetioca sa nekim sveščicama i zapisuju brojeve ličnih karata i pasoša, diktiraju u slušalicu, proveravaju u centrali.   Ubrzo se rasvetljava ova iznenadna poseta. Dan-dva pre toga ubijen je jedan od članova obezbeđenja splava Blaywatch, rodbina i prijatelji najavili osvetu, kažu ubica neće imati mira ni u zatvoru. Pa je policija brže-bolje počela da trkeljiše po svim rečnim objektima. Ubrzo zatim pojavljuju se i natpisi u novinama kako je  „operativni rad omogućio potpuno rasvetljavanje svih okolnosti vezanih za izvršenje ovog teškog ubistva i identifikaciju izvršioca“. Interesantno. U zemlji u kojoj se ubistva novinara ne razrešavaju po 15 godina, našli ubicu za jedan dan! Naravoučenije: obezbeđenje klubova treba držati kao prijatelje u životu. Ne samo zato što ćete zauvek ulaziti za džabe i preko reda, nego ćete očito imati i odlične veze u policiji. Moj lični obaveštajni rad iznedrio je neke informacije u vezi sa ljudima koji čuče ispred diskoteka i brinu o bezbednosti nas noćnih ptica. U Beogradu postoje dve opcije – ili su članovi navijačkih grupa ili su bivši policajci. Ovi prvi su, dakle, odbrana od samih navijača koji bi eventualno mogli da dođu i  maltretiraju goste, gazdu, DJ-a…a, ovi drugi, hm, pa isto tako, je li? Kako god da okrenete, oni su vam u toj igri glavni. Sećam se jednog slučaja od pre nekoliko godina kada je vlasnik nekog splava, geografski čak bliskog gorepomenutom Blaywatch-u , pokušao da smeni sopstveno obezbeđenje. Ono, najnormalnije, čovek nije bio zadovoljan radom, došao u sopstveni lokal da im da otkaz i ovi ga premlatili na mrtvo ime, jedva se oporavio i ostao živ, a posle svega toga se odrekao tog svog bara, pošto je shvatio da obezbeđenje ostaje kako god da okreneš. O tome novine nisu pisale. A, sećam se i čuvene tuče u Plastic-u kad su se celebrity gosti tukli sa nekim probisvetima iz prigradskog naselja ravno 45 minuta. Tada u klubu nije bilo obezbeđenja, jer je gazda hteo da uštedi radnim danima, pa ih nije ni angažovao. To je bilo u svim novinama, ali je poenta bila da su se tukle TV ličnosti i neki tadašnji ministri, niko nije ni postavio pitanje kako je moguće da tuča traje toliko dugo i da se ne nađe niko da je prekine. I ko sad koga tu čuva? Ako je gazda talac obezbeđenja koje u stvari njegov disko čuva od huligana i policije, a policija reaguje samo ako se nešto desi na temu tog istog obezbeđenja ili huligana…gde je tu običan posetilac i šta će biti ako se njemu malom ne daj bože nešto desi? Ova pitanja spadaju u domen teške metafizike, neće se taj slučaj tako lako rasvetliti.