Ozbiljno i nevažno

Prvi od njih odražava se u žalosnoj amneziji zajednice koja prolazi kroz period duboke duhovne regresije. Drugi uzrok izgleda manje deprimirajući: u delu društvenog bića sa koliko-toliko očuvanom kulturnom svešću prisutan je osećaj da je naša umetnost između dva svetska rata istražena - kao da je o njoj rečeno sve što je imalo da se kaže... Ali, izložba u galeriji legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u realizaciji Muzeja savremene umetnosti, sa nazivom „Građanski modernizam i popularna kultura“, autora Simone Čupić, potvrđuje znanu istinu da umetnost poseduje rezervu neiscrpnog značenja koje odoleva vremenu. Kao vrsni poznavalac umetničkog stvaralaštva u nas iz pomenutog perioda, Čupićeva je sa svojstvenom joj lucidnošću pokazala kako u onome o čemu izgleda da se „zna sve“ ima „još toga“ što se vidi iz novog ugla posmatranja. Međuratni period 1918-1941. obeležen je istorijskom metamorfozom našeg građanskog društva koje tradicionalne forme svoje kulture podređuje obrascima nadirućeg duha eskalirajuće moderne epohe. Osobitost prezentacije fenomena tog preobražaja u recepciji Čupićeve osmotrena je u relaciji dva nivoa, „visoke“, elitne kulture i one plebejske, populističke. Za Čupićevu su od aktuelnog značaja efekti te sinteze koji su dosad prenebregavani kao „nevažni“, marginalni. Veštim izborom izloženih eksponata ona ukazuje na prividno beznačajne sitnice, poput sklonosti onovremenih umetnika prema pušenju, njihovom interesovanju za sportove, empatiji prema domaćim životinjama, pa čak i u kapricima pokazanim u želji da se slikaju sa beretkama, kao rekvizitima posebne atraktivnosti. O dizajnu pomodne ženske garderobe da ne govorimo. U zaživljavanju duha moderne kulture u nas nisu bez značaja momenti poput gostovanja DŽozefine Beker u Beogradu, pojave lika Širli Templ na bioskopskom ekranu, promocije stripa o mađioničaru Mandraku, abdikacije engleskog kralja Edvarda VII „iz ljubavi“, sve do premijere Velsovog „Građanina Kejna“. Trebalo je imati invencije, dakako i mašte, da se odrazi takvih zbivanja opaze i pokažu u delima naših likovnih umetnika iz međuratnog vremena, Paje Jovanovića, Milene Pavlović Barili, Vase Pomorišca, Natalije Cvetković, Koste Hakmana, Petra Dobrovića, Milana Konjovića, Milenka Šerbana...