Hitno zaobišli tendere

Mnogo se kupovalo pred izbore. I sve je bilo hitno - od glasačkih kutija, remonta mašina do potrošne robe. Tendersku proceduru uglavnom su svi zaboravili, pa se nabavljalo skoro sve po hitnom postupku. Uz brojne nezakonitosti. Prema podacima Uprave za javne nabavke, državne službe, javna preduzeća i lokalne samouprave nezakonito su u prvoj polovini ove godine na javne nabavke po hitnom postupku potrošile osam milijardi dinara, što je čak 10 puta više nego u istom periodu 2009. Tako je Republička izborna komisija po hitnom postupku i to neregularno kupovala glasačke kutije vredne 47 miliona dinara, dok je Gradska toplana u Kruševcu i ove, druge zime zaredom kupovala ugalj po hitnom postupku, uvek od istog ponuđača, kome je ukupno plaćeno 355 miliona dinara. I Hidroelektrane Đerdap su među onima koji su u ovoj godini prekršili proceduru pri raspisivanju tendera za nabavku rezervne predturbinske rešetke, a vrednost ovog posla bila je 45 miliona dinara. I tako redom. UDARNICI Kako za NIN objašnjava Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, neregularnosti kod hitnih nabavki rastu od 2009. iz godine u godinu, ali postupno, sa 800 miliona dinara iz prve polovine 2009, do nešto preko jedne milijarde u prvih šest meseci 2011. Ova, izborna godina potukla je sve rekorde po nepravilnostima, a cifra je postala alarmantna. Činjenica da se radi o izbornoj godini ni Jovanoviću, kao ni većini analitičara, ne deluje kao koincidencija. „Zaista treba ispitati šta je to odjednom bilo toliko hitno, a simptomatično je da je samo nešto pre toga bila inicijativa prethodne vlade za ukidanje Uprave za javne nabavke, kao jedinog tela koje to prati. To budi sumnju šta je bio motiv za hitne i vratolomne izmene zakona, a sada to izgleda malo jasnije“, tvrdi Jovanović, napominjući da je najviše kršenja propisa bilo kod najvećih naručilaca, dakle javnih preduzeća i komunalnih preduzeća. Procedura je u gotovo svim slučajevima kršena tako što su naručioci namerno kasnili sa nabavkom, a onda zbog cajtnota koji su sami prouzrokovali, kupovali robu po skraćenom postupku, dakle bez tendera, najčešće uz poziv samo jednog ponuđača i bez informisanja javnosti. Ovakvi tenderi „po meri jednog kupca“, najbolja su podloga za korupciju, a poznavaoci veruju da se na taj način izvlači novac iz javnih i lokalnih preduzeća za potrebe stranaka i finansiranje kampanje. „Sasvim je jasno da su stranke kroz hitne javne nabavke finansirale deo izborne kampanje, a pre svih Demokratska stranka. Istovremeno, Upravi za javne nabavke je stigao ubedljivo najmanji broj izveštaja o nabavkama, jer su računali da kada pobede ne moraju ni da pravdaju takve nabavke“, tvrdi za NIN Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija, napominjući da krivci treba da odgovaraju. U Udruženju ponuđača Srbije kažu da je ključni faktor za ovoliki porast broja neregularnosti u vreme izbora „predstava naručilaca da je u ovom periodu sva pažnja usredsređena na kampanju i da izostaje svaka kontrola“. „Ovakvi podaci me uopšte ne iznenađuju. U tom periodu predsednik je bio razrešen dužnosti, a Skupština nije zasedala. Tada su hitni postupci najkraći put do potpisanog ugovora. Pri tome, najčešće uopšte nisu bili ispunjeni uslovi da se nabavka sprovede po hitnom postupku“, tvrdi Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača Srbije, dodajući da zakon jasno definiše pod kojim uslovima i kada je moguće sprovesti hitnu nabavku. NEKAŽNJENO Alarmantna je i činjenica da u Srbiji iz godine u godinu raste broj javnih nabavki u pregovaračkom postupku, dakle bez tendera, pa su takve nabavke sada dostigle čak 30 odsto ukupnih. U zemljama EU takvih postupaka je svega 5-10 odsto. Da stvar bude gora, lane je bilo 40 odsto nabavki putem pregovora sa samo jednim ponuđačem, dok ih je 2003. bilo samo 13 odsto. Kad se ovi pokazatelji ukrste, vidi se dramatično zabrinjavajući trend smanjenja konkurencije, jer je u istom periodu broj ponuđača pao sa 8,5 na svega na 3,2 u proseku. Naruku ovakvom stanju ide i kaznena politika, koja prema aktuelnom zakonu predviđa da Uprava o uočenim nepravilnostima obavesti Državnu revizorsku instituciju i budžetsku inspekciju, a one zatim podnose prekršajne prijave. Iako izostaje krivična odgovornost, za koju se zalaže Dobrašinović, tvrdeći da bi prekršioce trebalo teretiti za zloupotrebu službenog položaja, čak ni prekršajne prijave, a revizor ih je podneo 190, nisu dale rezultate. „Iako smo 2011. našli nepravilnosti u nabavkama ukupne vrednosti čak 800 miliona evra, do sada niko nije kažnjen, čak ni za prekršaje iz 2010.“ objašnjava za NIN Radoslav Sretenović, prvi čovek Državne revizorske institucije. Prema njegovim rečima, revizori trenutno kontrolišu izveštaje iz prošle godine tako da ne raspolažu podacima za 2012, ali kako kaže, ne sumnja u verodostojnost podataka Uprave. Zbog loše kaznene politike, koja motiviše naručioce da nastave sa korupcijom, jer se prekršajne kazne kreću od svega 5.000 do 150.000 dinara i plaća ih uglavnom pravno lice, dakle preduzeće, Sretenović predlaže hitne izmene Zakona o javnim nabavkama. On traži da se nezakonite nabavke čija vrednost prelazi 10 miliona dinara ubuduće tretiraju kao krivična dela, a predlaže i da se za prekršaje propišu veće novčane kazne. S obzirom da se revizija vrši za prethodnu kalendarsku godinu, smatra i da je rok zastarelosti za pokretanje prekršajnog postupka suviše kratak i da ga treba produžiti sa jedne na tri godine. Da je korupcija glavni problem u javnim nabavkama smatra čak 61 odsto ispitanih ponuđača u anketi Udruženja ponuđača Srbije. Markovićeva navodi da u Zakonu o javnim nabavkama postoji bar desetak odredaba kojima se naručiocu ostavlja mogućnost alternativnog postupanja, što omogućava korupciju. Tako naručilac može u svakom momentu da obustavi javnu nabavku, što se vrlo često i koristi kako bi sprečio da „nepoželjni“ ponuđač pobedi na tenderu. Često se uslovi tendera postavljaju tako da odgovaraju samo jednom konkretnom ponuđaču. Ispostavlja se da na žalbe ponuđača niko ne reaguje, pa u ovom udruženju tvrde da nijedan od takvih predmeta nije dobio adekvatan epilog. Svi se slažu u jednom--hitno su potrebne izmene zakona o javnim nabavkama ili donošenje potpuno novog kako bi se smanjenjem drastične korupcije u ovoj oblasti uštedelo, po konzervativnoj proceni Predraga Jovanovića, oko 600 miliona evra godišnje. Pod lupom NBS, RZZO, GSP Beograd Državni revizori trenutno sprovode reviziju godišnjih finansijskih izveštaja za 2011. i to u nekoliko ministarstava - kulture, vera, pravde, spoljnih poslova, za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Takođe se radi revizija završnih računa budžeta devet lokalnih vlasti za 2011. i to u Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Valjevu, Užicu, Vranju, Surdulici, Čačku i Požarevcu. Pod lupom je i devet javnih preduzeća i privrednih društava - Elektrosrbija u Kraljevu, Elektrovojvodina u Novom Sadu, Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP za pijačne usluge Tržnica u Nišu, Termoelektrane i kopovi u Kostolcu, Gradsko stambeno preduzeće u Beogradu, Novosadska toplana i Javno preduzeće Gradac u Čačku. U toku je i revizija finansijskih izveštaja Agencije za osiguranje depozita, Agencije za kontrolu letenja, Narodne banke Srbije i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Prvi rezultati ovih revizija biće objavljeni u oktobru. Uočene nepravilnosti u javnim nabavkama po hitnom postupku Prva polovina 2009. 788.832.916 2010. 852.134.654 2011. 1.202.154.105 2012. 8.059.344.493 vrednosti su u dinarima