Narod protiv Trajana

Trajan Basesku je i dalje predsednik Rumunije, ali - kao da nije. Referendum na kome su se Rumuni izjašnjavali o njegovoj smeni nije uspeo zbog nedovoljnog odziva - na nedeljno glasanje je izašlo 46,13 odsto birača, a odlukom Ustavnog suda za njegov uspeh je bilo potrebno da to učini više od 50 odsto od ukupnog biračkog tela - pa je inicijativa Baseskuovog arhirivala, premijera Viktora Ponte, propala. Ali, ishod glasanja je takav da ne ostavlja nikakve nedoumice šta veliki broj Rumuna misli o šefu države: čak 87,5 odsto izašlih glasalo je za smenu Baseskua, što je skor dostojan Čaušeskuovih vremena - samo što je ovog puta reč o slobodno izraženoj volji građana, a ne diktatorskom štimovanju rezultata. NELEGITIMNO Bez obzira na to što je polovina rumunskih birača ostala kod kuće (Basesku je prvo apelovao na svoje pristalice da izađu i glasaju protiv njegove smene, da bi se u poslednji čas predomislio i pozvao ih na bojkot, što se ispostavilo kao mnogo bolja taktika), posle ovako eksplicitnog izražavanja nezadovoljstva njegovom vladavinom neminovno se postavlja pitanje predsednikovog kredibiliteta. Kao što je beskonačan broj puta u stanju da ponovi Aleksandar Vučić, ishod jeste legalan, ali se o legitimnosti više ne može da govori: neko ko je do te mere postao omražen kao što je to očito slučaj sa Baseskuom više nema moralno pravo na položaj koji zauzima, bez obzira na to što mu rezultati glasanja to omogućuju. Ili bi barem tako trebalo da bude. U realnosti, Baseskuu na pamet ne pada da se povlači pre isteka drugog mandata koji ističe tek 2014, i sada će se usredsrediti na to kako da njegova Demokratska liberalna partija i druge stranke koje ga podržavaju ostvare što bolje rezultate na novembarskim parlamentarnim izborima, ne bi li odnos snaga trajnije okrenuo u svoju korist. A do tada se može očekivati isto što i poslednjih nekoliko meseci: bespoštedan rat predsednika i vlade. Nekih promena u načinu na koji će se taj konflikt nadalje odvijati će sigurno biti: premijer Ponta je posle referenduma priznao da je njegova vlada, formirana ovog aprila - pošto je prethodna, koja je potrajala samo dva meseca, pala pod teretom ekonomske krize - u prevelikoj žurbi da sruši Baseskua povlačila i neke neprimerene poteze. „Naučio sam sve lekcije“, izjavio je naizgled pomirljivo, ali nije propustio da ukaže kako je Basesku efektno iskoristio naklonost vodećih rumunskih medija da kod evropskih partnera stvori utisak kako je aktuelna vlada, a ne on, ta koja ugrožava vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa, kako je to Rumuniji pred referendum iz Brisela spočitano. NADZOR Rumunija je, pritom - kao i Bugarska - već duže pod nadzorom Evropske komisije zbog slabih rezultata u borbi protiv korupcije, uspostavljanju pravne države i ograničavanju političkog uticaja na državne institucije; taj nadzor je zbog nezadovoljavajućeg napretka upravo produžen za još šest meseci. Zato su neki Pontini potezi u pripremanju terena za održavanje referenduma, pre svega brzopotezno smenjivanje visokih funkcionera bliskih Baseskuu i navodne pretnje sudijama Ustavnog suda naklonjenim predsedniku, u EU registrovani i osuđeni i brže nego što bi to inače bio slučaj. Pred glasanje je tako stvorena atmosfera u kojoj je izgledalo da se Unija jasno stavila na stranu Baseskua, što je dodatno polarizovalo rumunsku javnost i izazvalo nervozne komentare na račun evropskih zvaničnika, tipa „neće Merkelova odlučivati o našoj sudbini“. A sve to nije baš od koristi u situaciji kad MMF, zabrinut zbog političke blokade u kojoj se Rumunija našla, još jednom preispituje odluku o dodeli planiranog paketa finansijske pomoći od pet milijardi evra. Ako se glavni akteri ne prizovu pameti, referendum neće biti jedina stvar koja će u Rumuniji ove godine propasti.