Evro će opstati

U jeku predviđanja da će već septembar doneti odgovore na pitanje ima li evro budućnost, Oli Ren, evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja, u razgovoru za NIN najavljuje da ne očekuje da će jesen označiti početak kraja evrozone. „Nema početka kraja, zato što nema ni kraja evra. Isto tako nema ni magičnog štapića za rešenje krize. Da ga ima, već bismo ga upotrebili“, kategoričan je Ren, uveren „da Evropa ima još puno da radi kako bi se izašlo iz krize“. Finski političar, nama poznat i kao bivši komesar EU za proširenje, nije želeo da odgovara na pitanja vezana za dalje evrointegracije Srbije, saradnju sa novim predsednikom Srbije i Vladom, uz obrazloženje da to više nije u njegovoj nadležnosti. „Finansijsko jedinstvo, jedinstvo bankarskog sistema i političko jedinstvo su glavni građevinski materijal potreban da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje naše zajedničke valute“, kaže sagovornik NIN-a. Mnogi analitičari predviđaju smanjenje, a neki i kraj evrozone... Pre je reč o dužničkoj krizi država, nego o krizi evra. Stabilan evro je u svačijem interesu. Posao na jačanju evrozone nije završen. Evropska komisija ne razmišlja o tome da će neka zemlja napustiti evrogrupu, niti mi radimo na takvom scenariju. Ekonomski stručnjaci bave se dilemom kako prevazići krizu - putem mera stroge štednje, kroz privredni rast, ili kombinacijom ta dva načina. Vi se zalažete za “evropski investicioni pakt”, što će reći da podržavate mere rasta. Gde su izvori finansiranja? Ne postoji kontradiktornost između fiskalne konsolidacije i rasta. Naprotiv, da bi se vratila održivom ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta, Evropi je potrebna fiskalna konsolidacija, podsticajne reforme rasta i investicije. Moramo da intenziviramo prekogranične investicije u infrastrukturu - u energiju, transport, komunikacije - kao i u istraživanja i inovacije. Kako bi se olakšale investicije, EK podržava predlog Evropske investicione banke da se članicama obezbedi još 10 milijardi evra. Komisija je predložila projektne obveznice za ulaganja u infrastrukturu, koje predstavljaju novi instrument za pokretanje privatnog finansiranja. Čak i u probnoj fazi koja će početi za period 2012-2013. godine - projektne obveznice mogle bi da oslobode 4,6 milijardi evra za investicije. Pokušavamo da se poboljša upotreba strukturnih fondova kako bi se podstakli sektori kao što su izvori obnovljive energije, obrazovanja i usavršavanja. Francuska i Nemačka očigledno imaju različite poglede na načine izlaska iz krize. Da li vidite mogućnost kompromisa? Ubeđen sam da sve zemlje članice evrozone dele stav da krizu možemo da prevaziđemo samo ako radimo zajedno i povećamo koordinaciju ekonomskih politika. Značajan korak u tom pravcu jeste tzv. evropsko polugodište, mehanizam koji obezbeđuje da se na nivou EU donesu usklađene odluke o ključnim prioritetima, i to pre, a ne posle donošenja odluka na nivou država. To obezbeđuje koherentnost ekonomske politike čitave EU i evrozone. Kako vidite budućnost Grčke? Nema sumnje da EK želi da Grčka ostane u evrozoni. Nakon što je suviše dugo živela preko svojih mogućnosti, reforme koje Grčka treba da sprovede jesu teške i zahtevne, ali mi smo se zajedno uhvatili u koštac sa problemom, kao znak solidarnosti. Ubeđeni smo da nema lakšeg puta od onoga na koji se Grčka obavezala. Kada bi mogao da počne izlazak iz krize i njihov oporavak? Očekuje se početak sporog oporavka od druge polovine godine. Za ovu godinu, projektovana je stagnacija BDP u EU i njegovo smanjenje za 0,3 odsto u evrozoni. Za iduću godinu, predviđen je rast od 1,3 procenta u EU i 1,0 odsto u evrozoni. Međutim, veliki dispariteti među zemljama članicama će ostati. Ipak, svedoci smo usaglašavanja fiskalnih i strukturnih disbalansa nastalih pre i posle nastupanja krize, koja je pogoršana još uvek slabim stanjem ekonomije. Bez dalje odlučne akcije rast EU bi i dalje ostao nizak. Zdrave javne finansije su uslov za trajni rast, kao i za stvaranje novog snažnog okvira za ekonomsko upravljanje. Mi moramo da podržimo usklađivanje tako što ćemo ubrzati stvaranje uslova za stabilnost i podsticaj rasta. Da li će evro preživeti i za koliko će pasti u odnosu na dolar? Teško je predvideti kretanje kursa. Kurs je od početka krize bio prilično nestabilan, i često se kretao u nejasnom pravcu. Nema sumnje da se, otkako je stvoren, evro pokazao izuzetno dobro kao konzervator vrednosti i kao rezervna valuta. Vremenom, kursna vrednost evra trebalo bi da reflektuje ekonomske osnove evrozone u celini. Imam ogromno poverenje u evro i njegov opstanak. Kao što sam rekao, trenutno se suočavamo sa dužničkom krizom, pre nego sa evrokrizom. Ništa preko noći Šta je do sada urađeno na oporavku evrozone? Između ostalog, ranjive zemlje članice krenule su u fiskalnu konsolidaciju i strukturne reforme. Izgradili smo moćnu finansijsku branu. Pretresli smo strukturu upravljanja ekonomijom EU kako bismo ostvarili što tešnju saradnju i poboljšali nadzor fiskalnih i makroekonomskih politika i razvoja. Ostvarili smo solidan napredak, ali ima još toga da se uradi. Kao što se rast dugovanja, deficita i disbalans nisu dogodili preko noći, tako će biti potrebno vreme i za ponovno usaglašavanje kroz koje sada prolazimo.