Rekord

Rekord je reč latinskog porekla. Potiče od glagola recordari, setiti se, zabeležiti. Postignuti rekordi su beleženi da ih se svi sećaju. To zvuči vrlo prozaično, međutim ako idemo dalje u potrazi za poreklom reči rekord u samoj osnovi, doći ćemo do latinske reči cor, cordis srce. Naši idiomi ne idu naruku tumačenju činjenice da je u osnovi reči koja znači sećanje srce. „Uzeti nešto k srcu“ je nešto sasvim drugo. Englezi su u izrazu by heart (naučiti napamet) bliži izvornom pojmu koji povezuju beleženja i sećanja, tako što spominju srce, kao da je taj vitalni organ stvoren za pamćenje, a ne za osećanje. Tako su mislili i drevni Heleni i Rimljani da je srce središte rasuđivanja i pamćenja. Reč rekorder ima dva značenja, onaj koji je postigao rekord i od 1935. godine rekorderom je u anglosaksonskom svetu nazvana sprava za beleženje zvuka (kasnije i slike), koju smo i mi prihvatili, koja se tada zvala od kraja 19. veka i gramofon, po engleskoj fabrici koja ih je proizvodila. Kao što smo već objasnili u slučaju sportiste, rekorderom se zove takmičar koji je postigao neki rekord. Sportski rekorder se tako zove jer je postigao rekord koji se beleži, a sprava rekorder beleži zvuk ili sliku. Dakle, imaju isto poreklo. Niko ne bi rekao da je starije značenje reči rekord - ploča na kojoj je zabeležen zvuk, i to još 1878. godine, a sa značenjem sportski rekord zabeležena je tek 1883. godine. Kada su atinskog državnika i vojskovođu Temistokla (5. vek pre n. e.) upitali da li bi više voleo da je junak Ahil ili pesnik Homer, on je odgovorio: „Da li biste više voleli da ste pobednik na Olimpijskim igrama ili onaj koji na sav glas proglašava pobednika?“ Naime, helenski pesnici su svojim stihovima opevali olimpijske rekordere.