19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Ponekad nepodnošljiva zujanja, krčanja, tutnjava elektronike iz Ikueinog laptopa kao da su tu da podrže disonantne tamne tonove gitare Kim Gordon, da stvore još veći osećaj izolacije, izgubljenosti u tehno-industrijskom društvu, ne uvek prijatnog putovanja u sebe same. Reči, fraze koje je ponegde jedva čujno izgovarala Kim poput poezije bitnika, bile su samo podsticaj za misao. A opet, sve što bi zaličilo na melodičan momenat, na one rifove koje smo poznavali i toliko voleli izazivalo je aplauz, poklič. Imali smo koncert – performans – koncept. Krećući se ka kraju, rifovi su postajali češći, talasi oduševljenja u publici sve veći. A onda je Kim izvela svoj poslednji štos. Nismo ni smeli tome da se nadamo – sišla je sa bine, prinoseći svoju gitaru, dopuštajući obožavaocima da je dotaknu, da sami proizvedu zvuk. Za one koji nisu napustili koncert - epifanija – „dotakla sam gitaru Kim iz Sonic Youth-a“. Rokenrol živi.
