Komercijalna banka ostaje državna

Država Srbija ostaće pojedinačno najveći akcionar Komercijalne banke i bar narednih nekoliko godina ne namerava da je privatizuje, a krajnji cilj je da ta banka ostane u većinskom domaćem vlasništvu, saznaje NIN u izvorima bliskim kabinetu premijera Ivice Dačića. Država trenutno ima 42,6 odsto upravljačkih akcija u najvećoj domaćoj banci, a indirektno, zajedno sa Jugobankom i Evropa osiguranjem u stečaju i osiguravajućom kompanijom Dunav, Vlada kontroliše većinski paket od 51,12 odsto akcija sa pravom glasa. Takva odredba bila je i sastavni deo koalicionog sporazuma, koji su pre formiranja Vlade potpisali Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić i Dragan Marković. „Ako do kraja godine ne dokapitalizujemo Komercijalnu banku, stranci bi već početkom 2013. postali njen većinski vlasnik, a to ne smemo dozvoliti. Tim pre što je većina ostalih državnih banaka u velikim problemima“, izjavio je za NIN jedan od novih stanara Nemanjine 11. Time je stavljena tačka na plan, koji je u januaru 2010. vlada premijera Mirka Cvetkovića potpisala sa četiri međunarodne finansijske institucije, ujedno i akcionara Komercijalne banke - Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnom finansijskom korporacijom iz Vašingtona - ogrankom Svetske banke (IFC), Nemačkim investicionim fondom DEG i švedskim fondom za investicije u zemlje u razvoju SwedFund International AB. Po tom sporazumu, u naredna dva i po meseca trebalo je da bude angažovan privatizacioni savetnik, a do kraja godine Vlada je imala obavezu da dostavi pisanu izjavu da po isteku 2015. neće imati kontrolu nad Komercijalnom bankom. OFANZIVA Umesto da sa četiri strana akcionara radi na zajedničkom planu za privatizaciju, u novoj vladi Srbije ne samo da se protive prodaji najveće domaće banke, već ne isključuju ni mogućnost da bi ona uskoro mogla kupiti neku od postojećih stranih banaka na našem tržištu. Pojedini zvaničnici veruju su najozbiljniji „kandidati“ za preuzimanje banke sa grčkim kapitalom. Uverenje baziraju na proceni da bi neka od njih, zbog problema u Grčkoj, mogla biti prinuđena na prodaju banaka-ćerki u regionu. „Ako cena bude povoljna, zašto Komercijalna banka ne bi mogla da bude kupac? Tim pre što država neće morati da obezbedi ni dinar iz budžeta za eventualne akvizicije i da pare za kupovinu Komercijalna banka može da obezbedi iz sopstvenog profita“, rekao je za NIN jedan od novih stanara Nemanjine 11. I zaista, 2011. je Komercijalna banka završila sa profitom od 33,6 miliona evra, a samo u prvom kvartalu ove godine dobit je iznosila 10 miliona evra. Od početka 2004. do sredine ove godine banka je, prema finansijskim izveštajima dostavljenim NBS, povećala bilansnu aktivu sa 600 miliona na 2,6 milijardi evra, deviznu štednju sa 250 miliona na skoro 1,3 milijarde evra, a sumu odobrenih kredita sa 350 miliona na 1,5 milijardi evra. Uz to, jedina je domaća banka koja ima banke-ćerke i u regionu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U vladajućoj koaliciji je pre nekoliko dana postignuta saglasnost da bi država trebalo da zadrži dosadašnji udeo u toj banci i u narednom periodu. Da bi se ideja sprovela u delo, i posle septembarskog rebalansa u budžetu će ostati stavka za ove namene, s tim što još nije odlučeno da li će se ostati pri prvobitno planiranih 11,57 milijardi, ili će se ta suma povećati za milijardu dinara, koliko će krajem oktobra biti potrebno za kupovinu svih 3,5 miliona konvertibilnih preferencijalnih akcija. U prvom slučaju, naime, država ne bi mogla da kupi više od 3,3 miliona akcija, što bi od 1. januara njen udeo u Komercijalnoj banci smanjilo za jedan procentni poen, sa 42,6 na 41,6 odsto. Sa novih 110 miliona evra, koliko će u Komercijalnu banku uskoro „upumpati“ država, kapital najveće domaće banke će se sa sadašnjih 400 miliona povećati na više od 500 miliona evra. Istovremeno, država će tako sprečiti da njen udeo u toj banci padne na samo 27,46 odsto. PREUZIMANJE Bez dokapitalizacije, većinski vlasnici Komercijalne banke 1. januara 2013. postali bi EBRD, IFC, DEG i SwedFund. Te četiri finansijske institucije su još 19. januara 2010. uplatile 11,4 milijarde dinara, odnosno 120 miliona evra za kupovinu prioritetnih akcija bez prava glasa, s tim što im je ugovor sa državom omogućavao da početkom 2013. te akcije mogu da pretvore u obične, upravljačke akcije. Ako bi se to desilo, udeo države u Komercijalnoj banci bi pao na 27,46 odsto, dok bi četiri strana akcionara postali većinski vlasnici, jer bi kontrolisali 51,64 odsto upravljačkih akcija i to EBRD 30,42 odsto, IFC 12,64, DEG 5,72 i SwedFund 2,86 odsto. To znači da bi njima pripala i eventualna premija za preuzimanje, koja se uobičajeno naplaćuje prilikom prodaje većinskog paketa akcija. Zato pojedini domaći finansijski stručnjaci smatraju da bi bilo iracionalno da država ne dokapitalizuje i tako izgubi većinski paket u najvećoj domaćoj banci. Oni su uvereni da bi se strani i investitori obradovali da država odustane od dokapitalizacije, jer bi time izgubila i većinsko pravo upravljanja bankom, a oni bi, došli do kontrolnog paketa akcija. Za ekonomistu Dragovana Milićevića najavljena dokapitalizacija ima smisla samo u četiri slučaja. „Prvi je ako država namerava da zadrži većinsko učešće i ne dozvoli stranim akcionarima da dođu do većinskog paketa, čime bi se banka zaštitila od promene vlasništva, odnosno prodaje. Drugi je ako želi da se na taj način poveća vrednost kapitala banke i ojača njena tržišna pozicija. Treći je namera da se promeni dugoročna strategija poslovanja banke, jer najveći pojedinačni vlasnik to može da uradi. I konačno, to ima smisla ako se želi da se stvori što bolja pozicija za pregovore o eventualnoj prodaji banke strateškom partneru, što nije nemoguće s obzirom na finansijski položaj države i rast javnog duga“, kaže Milićević. Ukoliko, međutim, država želi samo da do daljeg održi dosadašnju vlasničku strukturu, bez pretenzije da realizuje neki od četiri navedena scenarija, dokapitalizacija će biti samo još jedan fiskalni namet za poreske obveznike, bez nekog velikog ekonomskog rezona, zaključuje sagovornik NIN-a. IZAZOVI Dobro upućeni u zbivanja na domaćem finansijskom tržištu, međutim, upozoravaju da još nije sve gotovo. Jedan od sagovornika NIN-a podseća na to da je i prethodna vlada premijera Mirka Cvetkovića nameravala da poveća svoj kapital u Komercijalnoj banci za 100 miliona evra. Plan je bio da se za to upotrebi deo novca od prodaje Telekoma Srbije. No, čim je propao tender za Telekom, prestala je i svaka priča o planovima Vlade za Komercijalnu banku. Sve do pre nekoliko dana, kada je plan o tome ponovo aktuelizovan, četiri meseca pre poslednjeg roka za dokapitalizaciju. Predstavnici EBRD-a, IFC-a, DEG-a i SwedFunda još nisu zvanično obavešteni o promeni stava Vlade, ali vlast u Beogradu ne očekuje veće probleme. Tim pre što je globalna kriza oborila cene akcija svih banaka u Srbiji na istorijski minimum, pa se ni stranim akcionarima ne bi isplatilo da u ovom trenutku prodaju svoj udeo u banci, koja u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora učestvuje sa 10,4 odsto. Uostalom, oni su pre dve i po godine uložili 120 miliona evra, a trenutno je na Beogradskoj berzi cena svake od ukupno 8,7 miliona običnih akcija sa pravom glasa Komercijalne banke 1.300 dinara, što znači da bi za kupovinu svih akcija bilo dovoljno 11,3 milijarde dinara ili manje od 100 miliona evra. NIN, međutim, saznaje da u ugovoru Vlade sa stranim strateškim partnerima postoji i klauzula, koja bi mogla otežati nameru države da ostane većinski vlasnik Komercijalne banke. Svojevremeno se, naime, Republika Srbija obavezala da će prodati svoj udeo. Ako se predomisli, strani akcionari moći će, ako procene da im se to više isplati, da traže da ih država isplati, odnosno da u roku od šest do 18 meseci kupi njihove akcije. Za tu operaciju moralo bi da se obezbedi novih 220 miliona evra, što bi uz 110 miliona evra za dokapitalizaciju, povećalo trošak preuzimanja na 330 miliona evra. To je, ipak, prevelika suma, pogotovo ako se ima u vidu da bi ove godine manjak u državnoj kasi mogao da dostigne i dve milijarde evra, a zemlja je već ušla u recesiju. Zato se pre može očekivati da će Vlada u skorim pregovorima sa stranim akcionarima tražiti od njih da se ranije dogovoreni rokovi za privatizaciju produže za dve do pet godina. S jedne strane to bi odložilo privatizaciju, a sa druge bi državi pružilo šansu da kasnije, ako se popravi stanje u javnim finansijama zemlje, isplati strane akcionare i preuzme punu kontrolu nad Komercijalnom bankom. Za ovaj scenario, po svemu sudeći, biće neophodna ne samo saglasnost stranih akcionara, već i Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim bi krajem avgusta mogli početi pregovori o novom finansijskom aranžmanu, a poznato je da se MMF protivio i što je u originalnom budžetu za ovu godinu za dokapitalizaciju Komercijalne banke bilo predviđeno 11,5 milijardi dinara. Većina finansijskih stručnjaka nada se da strani akcionari neće tražiti od države da ih isplati. Isključivo zbog straha da bi država, kao dominantni vlasnik, upropastila banku, kao što je to bio slučaj sa još nekim ovdašnjim bankama, u kojima je država bila najveći akcionar, a za čiji je spas samo ove godine iz budžeta izdvojeno blizu 200 milona evra.  Cena odlaganja Da je država svoje pravo da kupi svih 3,56 miliona preferencijalnih akcija iskoristila u februaru za to je bilo dovoljno 11,57 milijardi dinara, koliko je u ovogodišnjem budžetu i bilo predviđeno. Do oktobra, kada bi transakcija i formalno trebalo da se obavi, cena za isti paket akcija će narasti za čak milijardu dinara. Zato su sada moguće dve opcije. Prva je da se rebalansom ova stavka poveća na 12,58 milijardi i u tom slučaju će država i posle 1. januara 2013. imati 42,56 odsto upravljačkih akcija. Druga opcija je da se za predviđenih 11,57 milijardi dinara kupi manje akcija, s tim što će onda udeo države pasti na 41,62 odsto. Iz ove računice proizlazi da bi za jedan odsto od ukupnog broja akcija država morala da iskešira milijardu dinara ili skoro 10 miliona evra, te da samim tim Komercijalna banka vredi - milijardu evra.