Siromašni bez glasa

Američke predsedničke izbore ove godine će određivati za ostatak sveta potpuno nebitne teme: sloboda držanja i upotrebe oružja (od svih tih mašinki i pištolja svakodnevno gine preko 80 građana), zabrana istopolnih brakova (kao da će to promeniti LGBT populaciju) i pitanje „užasno skupog“ benzina (sada litar košta nešto manje od 100 dinara – što je najjeftinije od svih industrijskih zemalja). Ta pitanja su nametnuli republikanci, koje predvode ortodoksne „patriote“. Oni sva zla vide u politici prvog crnoputog predsednika u istoriji. Nije ih briga ni za ogromnu prezaduženost zemlje i komuna, devastiranu infrastrukturu, raspadajući osnovni obrazovni sistem, nezaposlenost, kao ni za zaglibljenost u ratne konflikte daleko od kuće. Pravog republikanca iz Misisipija ni danas nije moguće ubediti da je Barak Obama hrišćanin i Amerikanac: njih čak 52 odsto je ubeđeno da je on musliman a sumnjaju i u njegovo američko državljanstvo. To i ne čudi, s obzirom na to da u toj moćnoj i jednoj od najbogatijih država sveta 46 miliona ljudi živi u teškoj bedi, što sa sobom nosi i funkcionalnu nepismenost. Tanka, prebogata manjina, koja manje-više otvoreno simpatiše nazadnjačke republikanske ideje, čini dodatne napore da svom kandidatu za novog predsednika Mitu Romniju (ortodoksnom mormonu) osigura pobedu. Prvo je Vrhovni sud, kojim dominira desnica, doneo rešenje prema kojem je omogućeno potpuno anonimno i neograničeno finansiranje „svog“ kandidata! Tako je nestala transparentnost izbornih budžeta, koja je decenijama bila odlika američke demokratije. Najbogatiji su požurili da pune kase Romnija. On je samo za unutarpartijsku borbu za kandidaturu dobio 100 miliona dolara, a sada, u finišu protiv Obame može da se nada dodatnih 200 miliona. U prikupljanju tih miliona svakako će Romniju da pomogne i 42-godišnji kongresmen iz Viskonsina, Pol Rajan, koga je prošle nedelje predstavio kao svog budućeg potpredsednika. Ovaj multimilioner uživa podršku velikog broja uticajnih (čitaj najbogatijih) konzervativaca i zagovornik je smanjenja državnog budžeta za sve stavke osim za vojne troškove, koje bi on osetno povećao. Rajan bi da smanji poreze za bogate, a smanjivao bi i razna socijalna davanja, iako je kao mladić dobijao državnu pomoć. Odabirom ovog rimokatolika Romni se nada podršci i katolika. Nešto pre se saznalo da je deset saveznih država u kojima vladaju republikanci, proteklih godina takoreći neprimetno ograničilo biračko pravo građana. Da bi mogao da glasa, birač će morati da se legitimiše nekim dokumentom na kojem je njegova fotografija. Mnogi siromašni, stari i bolesni kao i pripadnici raznih manjina, veoma često nemaju čak ni vozačku dozvolu, pa ni krštenicu, na osnovu koje bi mogli da dobiju neki dokument sa slikom. A procedura za izdavanje takvih dokumenata je izuzetno komplikovana, te aktivisti Američkog saveza za građanske slobode (ACLU) govore o „uvođenju glasačkog poreza“. Ovim merama je pogođeno najmanje pola miliona žitelja udaljenih ruralnih oblasti, koji do opštinske administracije moraju da putuju dugo, a za to nemaju novaca ili volje. ACLU još navodi da u mnogim okruzima kancelarije za izdavanje dokumenata rade samo dan-dva nedeljno, a u nekim samo nekoliko sati mesečno. Mladi birači neće moći da glasaju u Tenesiju ili DŽordžiji jer zakon indeks ili đačku knjižicu ne priznaje, ali ako imaju oružni list (i ako su još i naoružani) – onda mogu da glasaju! Više civilnih grupa je pred državnim sudovima pokrenulo parnice za ukidanje ove diskriminacije, ali će se na odluke morati dugo čekati – do nekih novih izbora.