Preobraženje

Nikako da vam ispričam da je u Vidovo stigla i Tara. Mala kuja šarplaninka, stara svega dva meseca. Čim je došla, Garča i Cezar su za njom poludeli, svoju prirodu su skroz promenili. Koliko do juče su se otimali za svinjske nogice, kuvane džigerice, granule i narodne kobasice. A sada, zbog Tare, bi se, načisto, podavili, poklali. I mada je Garča, onaj alfa mužjak, to više kao da ne važi; Cezar još i hoće da mu se skloni od šerpe sa hranom i od koritanceta sa vodom, ali od Tare neće da ustukne, i, eto ti, po ceo dan režanja, pa i za grlo čeljustima hvatanja... A dok se nije pojavila Tara bila su to dva složna brata iz istog legla koja su se vazdan veselo igrala. Hoću reći, priča je biblijska moji psi me, sve više, podsećaju na Kaina i Avelja. Sem ako se, mimo Biblije, ne okrenu i protiv mene. Jer, ne vole kad milujem Taru; počnu da me za ruku grizu, za rukav košulje vuku, a počeli su da me i glođu, zasad, za klompu, a sutra, možda i za nogu... Bajdvej, Tara je postala i Biljina i Saškina mezimica što je još više izludelo moje šarplanince, pa Garča laje čak i na pesmice iz Saškinog mobilnog telefona. A ona ga kudi: „Garčo, seljačino, znaš li da laješ na Boba Dilana!?“ Zato sam čvrsto rešio da im privedem još jednu kujicu, možda Tarinu sestricu. Dovešću u Vidovo još jednu nevestu, iz istog legla, od Bojana iz Kremenice. Zavladaće, valjda, onda mir u kući, smiriće se moj čopor šarplaninaca i biće spreman za borbu protiv suvoplaninskih kurjaka. K. G. Jung, moj guru iz Švice, kao pravi čobanin tera vešto moje ovčice, ali stiže i da mi deli lekcije: „Dobro je što si kuji nadenuo ime Tara. Jer, svaki pas, pa i čovek, treba u imenu da ima slovo „r“. To slovo svakom imenu daje neophodnu oštrinu, ozbiljnost, čak budi i strahopoštovanje. I treba li da ti kažem koliko je Tara staro srpsko ime. Jedna planina u Kašmiru se tako zove, a pored nje je, zamisli, i reka Nišava! A i Miloš Crnjanski je u Škotskoj našao planinu Taru...“ Tu se setim da je i Miloš Milojević pisao, pozivajući se na drevne kineske izvore, da su na Tibetu vladali srpski kraljevi Bane, Janče i Ranko, a pominje i srpskog cara Tanču i njegovih pet sinova. Ah, Srbi, Srbi, na šta ste se sveli! A za vas je, bre, i Herodot svedočio da ste „narod najstariji i najbrojniji posle Indijaca“. Ali, neverovatna su preobraženja koja svetska istorija čini sa Srbima... Nego, ove nedelje je i u Belu Palanku stiglo hrišćansko Preobraženje, a sa njim i vašar. Na taj dan Belopalančani iz celog sveta dolaze na vašarsku mekiku koja rska pod zubima od prašine uskovitlane ringišpilima... A kada smo se od vašarske halabuke sklonili u našu suvoplaninsku tišinu, moja Crna mi je, još u prvom snu, napravila ljubomornu scenu: „Hajde što pored tebe moram da trpim mačora Micka, pa sada, evo, dovlačiš i ovu malu Taru! Da li je moguće da će u Vidovu doći do opšteg, psećeg preobraženja?“