Rekordi nisu cilj

Vaša rubrika je inače sjajna, ali ovaj put ste, poštovani g. Ćirilov, promašili temu, kako su nam to govorili profesori srpskog. Cilj olimpijskih takmičenja nisu rekordi. U Deklaraciji Pjera de Kubertena rekord se ni ne pominje, a starim Grcima taj pojam nije bio poznat. Ako bi danas rekord bio cilj, onda se recimo rvači, džudisti, jahači konja, jedriličari, skijaši, skakači, fudbaleri, rukometaši, hokejaši, vaterpolisti, gimnastičari, skakači u vodu, biciklisti, drumaši, pistaši, košarkaši, teniseri, odbojkaši (dugačka je lista) takmiče na olimpijskim igrama bez cilja. Helenski pesnici opevali su pobednike na igrama, koji su za pobede bivali ovenčani lovorovim vencem, što je do danas ostalo kao simbol pobede. Pobednici su dobijali i materijalne nagrade pa je, prema predanju, jedan silni pobednik u pesničenju dobio na dar bika. Rekord, danas kao pojam, postoji u raznim oblastima, pa i na olimpijskim letnjim igrama, ali samo u nekim sportovima gde je brojanje i merenje mogućno. Duža je lista sportova gde nema nikakvih rekorda, a odvajkada su zastupljeni na Igrama. Na Zimskim olimpijskim igrama nema rekorda, osim u brzom klizanju.