Hronika hotelske sobe

Hotelska soba je nemesto (franc. non-liey) tvrdi antropolog Mark Ože: baš kao aerodrom, auto-put, supermarket i izbeglički kamp, ona je suprotnost pripadnosti, svakom odredljivom poreklu. Hotelska soba je, tako, prostor neprekidnog protoka, prolaženja i potrošnje, prostor izvan istorije, uzajamnih odnosa i oblikovanja identiteta. Usamljenost i izdvojenost nemesta daje pojedincu iluziju pripadanja velikom globalnom sistemu i priliku da nakratko gledne utopijski svet; nemesto je večita mogućnost da se uvek i nikada ne bude kod kuće. All inclusive je prozni hotelski omnibus. Prva priča, „Plavobradi“, uvodi nas u svet sobe hotela „Toplice“, a u poslednjoj, „Tetkina pudrijera“, pomenuto zdanje posmatramo spolja, okom žene koja je u stanu preko puta hotela odrastala, fantazirajući o iznajmljivanju hotelske sobe u rodnom gradu, ne bi li docnije upravo to nemesto pretvorila u poprište svoje preljube. Dvanaest priča u All inclusive uključiće, kao što i naslov sugeriše, sve mogućnosti da se potroše vreme, ljubav, energija i sećanje. Sveznajuća i svevideća pripovedačica dominira (samo su dve priče posredovane u prvom licu), najbolje operišući prividima: jer, letovanje u Turskoj, Italiji i Egiptu samo je kratka stanka kad mi nismo mi, kad izlazimo iz okvira svog identiteta i okruženja, a baš tu LJubica Arsić traži preokret tako neophodan kratkoj priči. Taj preokret može biti i promena pola, i ponovni susret sa izgubljenom polusestrom, ili tetkina pudrijera kao okidač sećanja. Francuska i Argentina, Perast i Pariz, Rim i Egipat, omeđuju koordinate ženskog života u kome se ogleda nasilje i strast. U „Plavobradom“ junakinja se od sećanja na nesrećan brak ispunjen nasiljem brani uranjanjem u misli i stvari novog hotelskog gosta, „Pica kapričoza“ opisuje ženski poriv zadavanja bola koji osigurava nezaborav, dok „Gospa od Škrpjela“ na bridećoj ivici sentimentalne povesti balansira temama nasilja, incesta i osvete. Zbirka All inclusive LJubicu Arsić predstavlja kao prvosveštenicu proznog minimalizma, smeštajući je rame uz rame sa američkim minimalistkinjama En Biti i Bobi En Mejson. Zajedničko im je umeće da iz prividno trivijalnog izrone katarzu.