Spremni za ustupke

Generalno mirno, ali i dalje krhko. Ovakav opis stanja na Kosovu za Ban Ki Muna, generalnog sekretara UN, odražava zabrinutost zbog problema sa implementacijom rezultata dijaloga Beograda i Prištine. Ali, čini se da nema mnogo razloga za brigu. Nova srpska vlast nema nameru da se konfrontira Evropskoj uniji, niti da digne u vazduh most koji je prethodna vlast gradila sa Prištinom. Na dijalog na najvišem nivou spremni su i predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić. Premijer je u utorak na sednici Saveta bezbednosti na kojoj se raspravljalo o Kosovu izjavio da nova vlast namerava da sprovede sve dogovorene sporazume, uz insistiranje da to mora da uradi i Priština. „Iako tehnički dijalog treba nastaviti, on nije dovoljan. Srbija je spremna na dijalog na visokom nivou. Ne mogu se izbegavati pregovori o bilo kom nerešenom pitanju“, rekao je Dačić. Ono o čemu tadašnja opozicija čak ni na nivou predloga nije dozvoljavala Demokratskoj stranci ni da pomišlja dok je bila na vlasti, o učešću Srbije na regionalnim forumima u prisustvu predstavnika Prištine, sada, iz percepcije upravljanja državom, za novu vladajuću koaliciju više nije preveliki problem, a najmanje je za njih to sada signal izdaje nacionalnih interesa. Čini se da su vlasti u Beogradu spremne na izdašne ustupke. Razuman stav novih vlasti, pre svega predsednika Nikolića, sa olakšanjem dočekuje Brisel uz poruke da će tu kooperativnost umeti da nagradi. Srpskim političarima je poručeno da imaju garancije da će ih takva politika sigurno voditi ka dobijanju datuma za početak pregovora sa EU. Najkasnije? Do polovine iduće godine. pravdanje Koalicija SNS, SPS, URS nije imala problem za postizanje dogovora o učešću Srbije na regionalnim skupovima uz prisustvo predstavnika Prištine. Izjava predsednika Nikolića da je “Srbija zbog neprisustvovanja tim sastancima na gubitku jer gubi korak sa savremenim događajima i trendovima u svetu” nije netačna. Ali, zašto to nije izgovorio ranije, kad je bio lider najmoćnije opozicione partije? Pod stalnim fokusom tadašnje opozicije, šef beogradskog tima za pregovore Borislav Stefanović morao je da se pravda po svakom povratku kući iz Brisela za i najmanji korak dogovora sa Prištinom, koji je trebalo da olakša život stanovništvu na teritoriji Kosova, ali svaki je bio označen korakom izdaje. Detalj te „izdaje“, po oceni tadašnje opozicije? Fusnota. I to što uz nju piše na regionalnim predstavljanjima Kosova. Šta god govorio Stefanović, za opoziciju ta tačka sporazuma bila je nerazuman iskorak. Sada nove vlasti lagodno, ne osvrćući se u strahu da će im iko nametnuti epitet rezervisan za bivšeg pregovarača, i nedostatak patriotizma, saopštavaju kako će razmatrati mogućnost da Srbija ubuduće na međunarodnim konferencijama učestvuje i bez fusnote Kosova. Šef Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin bez uvijanja poručuje da je Beograd spreman na ustupke, kao i to da će neki od njih biti bolni. Prethodna vladajuća garnitura klonila se bolnih odluka. I taj nedostatak hrabrosti upravo je i platila onim čega se pribojavala. Gubitkom vlasti. Tu grešku bivša opozicija čini se neće ponoviti i biće siguran partner Briselu. U vremenu sporog ritma za Srbiju, sat za Prištinu precizno kuca. Nadgledana nezavisnost Kosova ističe 12. septembra, a nedavno je i 92. država članica UN priznala Kosovo, dok samo još pet članica EU to nisu učinile otkako je Kosovo 17. februara 2008. proglasilo nezavisnost. Edita Tahiri, bivša šefica pregovaračkog tima Prištine, sigurna je da će tih pet država priznati novu realnost na Balkanu “da postoji sedam država koje su proizašle iz bivše Jugoslavije”. Ali činjenica je da je i tih pet država na poslednjem samitu EU, o odlukama koje približavaju Kosovo Uniji, glasalo u njegovu korist. lekcija Dok dijalog čekaju teme poput pošte ili telekomunikacije „Olbrajt kapital menadžment”, kompanija u vlasništvu bivše američke državne sekretarke nema vremena za gubljenje. Ova firma aplicirala je kod kosovskih vlasti za kupovinu kosovske pošte i telekomunikacije, dve od osam najprofitabilnijih kosovskih kompanija. Novi ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić kaže da je krajnje vreme da se sa fokusiranja na to šta smo mi nekome rekli i kakvu smo lekciju “očitali”, bacimo na rešavanje konkretnih pitanja koja će olakšati život, pre svega našim ljudima na KiM. To što se čuje, za Olivera Ivanovića, doskorašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu za KiM, trezveniji je i realističniji stav od onog koji se prvih dana posle izbora i euforičnih izjava mogao čuti. „Svakim danom svesniji kompleksnosti kosovskog pitanja, kao i činjenice da se o visoko osetljivoj temi ne može ubrati poen, već samo postradati, utišavaju se najave o preispitivanju do sada postignutih sporazuma i sve češće čujemo da će oni biti implementirani, što je u jednu ruku očekivano za bolje poznavaoce. Jer, ako Srbija pretenduje na to da je ozbiljna država, ne sme da dovodi u pitanje ugovore koje su prethodne vlade postizale“, kaže Ivanović. Brisel, prema njegovoj proceni, neće mnogo oklevati, i prvi put kada Srbija zvanično zatraži odgovor na pitanje kada je Unija spremna na datum za pregovore, dobiće odgovor u sledećem pitanju: „Kada će Srbija ukinuti paralelne strukture na severu Kosova.“ dijalog Bivši savetnik predsednice Kosova Iljir Deda kaže za NIN da je još prerano govoriti o nastupu srpskih vlasti po pitanju Kosova i da se malo šta da zaključiti o odnosu prema Prištini i dijalogu s obzirom na stav nove koalicije prema fusnoti i nastupu Kosova na međunarodnim forumima. „Sa fusnotom ili bez nje, biće tu zvezdica, uvek neki tekst i ne vidim tu nikakvu promenu“, kaže Deda. Kada je reč o mogućem susretu Nikolića i Tačija, za njega tu nema ništa novo, jer tvrdi da je još pre dve godine bilo sasvim jasno da će morati dijalog da se podigne na najviši politički nivo kad-tad, a i da je Tadić iskazivao spremnost. Ono što njega sada začuđuje je isuviše mekan stav DS kao opozicije s obzirom na tvrd stav prema kosovskom pitanju koji je iskazivao kao nosilac vlasti. Do septembra, veruje on, manje-više biće sasvim jasno kakvu će politiku prema Kosovu zauzeti nove vlasti, jer je to termin kada bi trebalo da otpočne novi dijalog a Kosovo da završi sa nadgledanom nezavisnošću. Nadgledana nezavisnost prestaje 12. septembra i s obzirom na tu novu okolnost Azem Vlasi veruje da će nekada radikalno zadojeni nosioci sadašnje vladajuće koalicije, SNS, suočeni sa realnošću voditi neku novu politiku prema Kosovu. „Nove vlasti se još prestrojavaju i nisu definisale svoju politiku prema Kosovu, ali oni će morati da shvate novu realnost što pre, i verujem da već jesu, a to znači da će morati da ukinu pre svega paralelne strukture na severu Kosova, dok će Priština morati da pruži garancije za Srbe na severu“, kaže taj kosovski analitičar.  Jelko Kacin, evropski izvestilac Implementirati dogovoreno „Srbija je odlučila da krene ka EU i to treba dokazati na delima. Ako želi rešavati svoje ekonomske i socijalne probleme, privreda se mora otvoriti. Potrebna su strana ulaganja, promovisanje strane trgovine, uključujući Kosovo. Došlo je vreme da Srbija u Kosovu vidi  partnera i napravi nešto u svoju korist, ne u korist svoje štete. U EU sarađuju zemlje koje su bile najveći neprijatelji u istoriji. Nemačka i Francuska su danas motori EU koji pokazuju kako treba naći zajedničke interese i njima se posvetiti“, kaže za NIN Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Koji će biti prvi zahtevi koje će Brisel proslediti novim srpskim vlastima kada je reč o Kosovu? Treba implementirati ono što je već dogovoreno i prestati izmišljati nove načine međusobnog blokiranja, baviti se ekonomijom i dobrosusedskim odnosima. Ukidanje paralelnih institucija biće uslov za datum pregovora? Neke od paralelnih institucija su već ukinute, bile su to kriminalne institucije koje su radile u sprezi sa državnim vrhom Srbije i na tome će EU insistirati. Dečki koji su zarađivali na Kosovu radili su to u dogovoru sa Srbijom. Druga stvar koju treba reći jeste da sistem školstva na severu Kosova nije paralelna institucija, niti je to sistem zdravstva i tu treba naći održive dogovore o finansiranju delova tih sistema. Priština može preuzeti delove obaveza, može to i EU, ali je bitno da ta dva sistema niko ne smatra paralelnim institucijama niti traži njihovo ukidanje. Reč je i o bezbednosnim strukturama. Šta se tačno traži? O tome ću razgovarati sa vašim ministrom unutrašnjih poslova i predsednikom vlade, u istoj osobi, i to ne bih preko medija. Kako ocenjujete odnos srpskih vlasti prema kosovskom pitanju? Pred njima je zadatak da implementiraju što je dogovoreno, ali nove institucije Srbije zaslužuju sto dana koji još nisu prošli. Treba ceniti srpske institucije prema efektima njihovog delovanja a za to još nije došlo vreme. Kompanija Medlin Olbrajt aplicirala je za kupovinu kosovske pošte i Telekoma, iako je to predmet budućeg dijaloga? Poslednje sedmice avgusta biću u Beogradu i želim čuti srpske poglede u vezi s tim pitanjem i potom ću biti u stanju da saslušam i drugu stranu, do tada ne želim davati izjave.