Klip i klipani

Pank definitivno nije mrtav! Pokazalo se to proteklih nedelja posle skandala koji su izazvale članice moskovskog benda Pusi rajot. Eto šta znači kaskati za vremenom. Da kasnih sedamdesetih godina prošlog veka u Kremlju nisu sedeli rigidni aparatčici, sociološki zanimljiv, ali muzički apsolutno beznačajan pank pokret, protutnjao bi ulicama „Trećeg Rima“ i danas bi i vuk bio sit i ovce na broju. Bilo je, međutim, kako je bilo, pa se pank sa povelikim zakašnjenjem pojavio i u Rusiji. I to je bila pankova kobna greška. Jedna je stvar, dame i gospodo, sprdati se sa engleskom imperijom i kraljicom i pritom, ne omirisavši sudiju za prekršaje, kamoli zatvor, namlatiti solidne pare, a sasvim je druga isto to pokušati u zemlji Ivana Groznog i Petra Velikog. Ali eto, tri mlade ruske dame su se drznule i ispao je veliki belaj. Svetski takoreći. Da se podsetimo šta je bilo. Pankerke su otišle u crkvu Hrista Spasitelja i tamo, pred oltarom, pevajući zahtevale da se Putin makne sa vlasti, čime su žestoko ucvelile i crkvenu i svetovnu vlast. Crkvena i svetovna vlast su, očekivano, žestoko uzvratile udarac. Malo prežestoko, rekao bi nepristrasni izveštač, ali znamo da se u Rusiji ništa ne radi na malo. Držalo ih to u strogom apsu, u negvama i bukagijama, čak se i glavnouvređeni, V. V. Putin, oglasio izjavom da devojke ne treba prestrogo kažnjavati, ali javnost, povređena povredama svetovne i duhovne vlasti, zahtevala je najstrožu kaznu. Što je, opet, izazvalo revolt u takozvanom „slobodnom svetu“. Potrefilo se nekako da se u jeku afere u Moskvi zatekla i Marija Čikone, poznatija kao Madona, koja se esnafski solidarisala sa pankerkama i održala prigodan politički govor na svom koncertu u nekoj moskovskoj Beogradskoj areni. To nije prošlo nezapaženo u tamošnjim političkim krugovima, pa je neki visokopozicionirani političar Madonu nazvao kurvom. Preteška reč je izazvala pravu konsternaciju širom demokratskog sveta. Da ne dužim: svi koji na ovom nesavršenom svetu drže do sebe, stali su u odbranu nestašnih devojaka sa čarapama na glavama. A to puno govori o svetu, kao takvom. Ej, more, nekada su krize izbijale oko krajnje ozbiljnih stvari, setimo se samo takozvane kubanske raketne krize koja umalo nije dovela do trećeg svetskog rata. Zar je današnji svet spao na tako niske grane da ga destabilizuje jedan pank performans koji bi u Titovoj Jugoslaviji, da je počem tamo održan, prošao gotovo nezapaženo. Dame bi, procenjujem, dobile maksimum četrdeset i pet dana zatvora u Padinjaku i eventualno dobile nekoliko redaka u crnoj hronici „Ekspres politike“, dočim bi o pomenu u „najstarijem dnevnom listu na Balkanu“ mogle samo da sanjaju. A danas, eto ih u „Pravdi“, „Tajmsu“, „Mondu“. Svugde, jednom rečju! A u međuvremenu, zilotizam je zavladao Rusijom koja je sa indignacijom odbila da se u njenim pravoslavnim bioskopima prikazuje „Klip“, film srpske rediteljke Maje Miloš. Obrazloženje – vređa moral! Priziva Sodomu i Gomoru. Podstiče na blud! Ne znam za ruske filmofile, mene je rečeni film podstakao na razmišljanje o tome kuda to ide ovaj svet. Izgleda ne u dobrom pravcu. Svetski se živci, kako stvari stoje, sve više tanje. Prag tolerancije drastično opada. Nije teško zamisliti u kom pravcu sve to vodi. Evo katastrofičnog scenarija: dvehiljade i petnaeste godine neka se devojka u sitne sate vraća iz moskovske diskoteke, pa joj pozli pored Lenjinovog mauzoleja i tu se, da izvinete, ispovraća. Neko to primeti, nekome to, da izvinite, povredi patriotska osećanja, pa pozove narodnu miliciju i stvar ode u institucije sistema. Djevuška pod torturom priznaje da je krišom gledala „Klip“ i da (isto tako krišom) sluša Pusi rajot. Javni tužilac traži deset godina strogog zatvora. Putin, a ko bi drugi, kaže; dosta je pet. Svetska javnost ustaje u zlodejkinu odbranu. Eto ti Madone u Moskvi, opet padaju teške reči, oglašava se i predsednik SAD. I mic po mic, izbija dugoočekivani treći svetski rat. U kome će, kao i vazda, pobediti antifašizam.